Balzamovanje trajalo 70 dana 🤯

Staroegipatsko uputstvo za balzamovanje otkriveno je u okviru papirusa Louvre-Carlsberg, 6 metara dugog, čija je starost procenjena približno u 1450. godinu p. n. e. Većim delom ovaj papirus opisuje prastaro znanje biljne medicine, ali mali deo o balzamovanju je tek sada analiziran u doktorskoj tezi Sofi Šiodt, egiptologa sa Univerziteta Kopenhagen u Danskoj.

Novo interesovanje za ovaj tekst krenulo je iz više razloga. Samo 2 teksta koja se tiču mumifikacije su sačuvana, jer je i tokom perioda starog Egipta postojala vrlo mala grupa ljudi kojima je to bila specijalnost i svoje znanje su prenosili isključivo usmeno. Star preko 3.500 godina, ovaj tekst se smatra najstarijim otkrivenim koji se tiče tematike balzamovanja.

Takođe, veoma je detaljan. U tekstu je objašnjen ceo proces, koji je trajao oko 70 dana, uključujući i period sušenja od 35 dana i period umotavanja od 35 dana, kada su balzameri radili non-stop na mumiji svaka 4 sata.

Ove specijalne dane mumifikacije delila je ritualna procesija, čiji je cilj bio da slavi stadijume obnove tela preminulog. Ukupno je bilo 17 procesija tokom celog trajanja procesa balzamiranja. Na svaka 4 dana telo je prekrivano tkaninom, na koju je postavljana slama ispunjena aromaticima, koja je terala insekte i strvinare.

Prvo što su balzameri činili je pročišćenje tela, gde su preminulom odstranjivani mozak, glavni organi i oči. Potom je nastupao period sušenja, gde su se unutrašnjost i spoljašnjost tela preminulog premazivali natronom (pepeo od natrijuma), prirodnim materijalom koji se kopao iz sasušenog korita reke Vadi Natrun. Drugi period od 35 dana je bio posvećen umotavanju tela u slojeve i slojeve tkanine i aromatične supstance. Na 68. dan, kada je i ovaj stadijum procesa završen, mumija je postavljana u sarkofag. Posle toga preostala 2 dana su bila ispunjena ritualnim aktivnostima, čiji je cilj bio da obezbede brzo i neometano putovanje u zagrobni svet.

Jedan od najzanimljivijih detalja koji nam pruža ovaj tekst jeste procedura balzamovanja lica preminulog. Prvo nam je ispostavljena cela lista biljnih sastojaka potrebnih za kuvanje tečnosti, u koju se umače parče crvenog lana. Ta lanena tkanina će služiti da napravi nešto poput mirišljave antibakterijske čaure oko lica preminulog. Ovaj proces se ponavljao na svaka 4 dana.

Analize papirusa i dalje traju, a i Louvre i Carlsberg collection iz Kopenhagena se nadaju da će kompletnu analizu završiti do 2022, kada i žele da ga objave u celosti.

Autor: redportal.rs