Ko je Aberdar u čijoj se ulici nalazi bombardovana zgrada RTS-a?

Studije je završavao u različitim evropskim gradovima: Beču, Minhenu, Parizu i Oksfordu, na kom je diplomirao.

Milan Kujundžić rođen je u Beogradu, 28. februara 1842. u imućnoj porodici.

Osnovnu školu je završio u blizini Saborne crkve, a potom upisao nemačku gimnaziju u Pančevu, ali se nije zadržao zbog lošijeg zdravstvenog stanja. Tada ga otac vraća u Beograd, gde završava sedam razreda gimnazije, a potom upisuje 1859. pravni odsek beogradskog Liceja.

Incident na Čukur-česmi i bombardovanje Beograda, prekida njegove studije i on postaje konjički desetar u vojsci u junu 1862. Od srpske vlade dobija stipendiju, koja je imala za cilja sprečavanje nestanka srpske inteligencije. Studije je završavao u različitim evropskim gradovima: Beču, Minhenu, Parizu i Oksfordu, na kom je diplomirao.

Po povratku u Srbiju zaposlio se u Ministarstvu prosvete, a naredne godine postaje profesor na Velikoj školi. Već 1866. bio je jedan od petorice odbornika Ujedinjene omladine srpske u kom Aberdar se sve više posvećuje filozofiji.

Pod nadimkom Aberdar, objavljivao je zbirke pesama: Aberdar, Prvi jek, Drugi jek, spev Srpski Patrijar dok mu je većina ostale poezije bila rodoljubiva. Napisao je nekoliko pripovedaka koje je objavio u listu Danica: Noć na Dorćolu, Beogradski zmaj i Bačka lala.

U januaru 1867, izabran je za člana Srpskog učenog društva, čiji je bio sekretar, kao i urednik Glasnika Srpskog učenog društva. Prema političkom uverenju, Milan Kujundžić Aberdar je prvo bio radikalni liberalac ali potom je posao član Narodne stranke.

Aberdar je 1868. postao je počasni član Matice srpske. Jedno vreme je bio i sekretar Ministarstva unutrašnjih dela. Ubrzo je napustio kancelariju tu funkciju da bi se posvetio uređivanju omladinskog lista Mlada Srbadija. Srpsko-turske ratove, proveo je na frontu kao komandant baterije, potom biva unapređen u čin majora, a potom i potpukovnika. Posle ratova, usledila je bogata politička karijera: potpredsednik Narodne skupštine je bio u periodu 1881, ali je već 1882. biva izabran za predsednika Narodne skupštine. Ministar prosvete bio je u periodu od 1885-1887.

Nije se ženio i nije imao potomstvo. Preminuo je 14. novembra 1893.

Svoju veliku imovinu Aberdar je testamentom raspodelio: Srpskoj kraljevskoj akademiji zaveštao letnjikovac Zvezda na Topčideru i sumu od 1.500 dukata za njegovu opravku i održavanje. Posle smrti su njegovi srodnici,pokrenuli sudski spor kako bi osporili testament. Zadužbina Milana Kujundžića Aberdara, formirana od novca dobijenog prodajom placa i letnjikovca, arad je otpočet tek 1931.