Književnica koja zrači neverovatnom energijom otkrila nam je i da svoje snove još nije ostvarila
Spisateljica i novinarka Mirjana Bobić Mojsilović u razgovoru za Redportal.rs otkrila je da od ćerke neprestano uči, koliko nam je za sreću potrebno, koji je njen najveći strah, ali i šta su nam društvene mreže donele, a koliko su nam uzele. 🧐
Razgovor smo počeli jednostavnim pitanjem, a Mira, ipak, ovih dana to pitanje ne postavlja često ljudima u svojoj okolini.
Kako ste ovih dana i kome najčešće postavljate ovo pitanje? 😊
Dobro sam, zato, jer putujem, obilazim Srbiju, tragam za lepotama, a traganje za lepotom najlepši je posao koji čovek može da zamisli. Inače, nikom ne postavljam to pitanje ovih dana jer bih onda dobila mnogo loše odgovore. 😏Ljudi se žale, nesrećni su, ubijeni, ne mogu to da slušam, radije skrenem temu na nešto lepo.
Zašto je osmeh važan? 🤔
Ljudima je dat osmeh, životinje se ne osmehuju. Osmeh je neverbalna komunikacija i znači, ne boj se, neću ti ništa. Osmeh je važan jer nekako menja mentalnu strukturu i onih koji se osmehuju i svima u njihovoj okolini. 😀
Koronavirus nam je promenio život umnogome. Da li je prethodna godina bila neka vrsta lekcije? 🤨
Za ljude koji žele da znaju, promenila je mnogo, dala nam je užasavajući uvid u orvelovski matrikes, u kome se nalazi ljudski rod danas. Dala nam je uvide u ogroman gubitak slobode na svim nivoima. Takođe, dala nam je šansu da se iz toga izvalačimo malim, ličnim ljudskim sredstvima. Ili, kao što glasi moj novi životni moto – STVARNOST NIJE DOVOLJNA. 😏
Koliko je za sreću potrebno? 😅
Malo, skoro ništa. Ako imamo zdravlje i zdravu pamet, sreću možemo da izmišljamo svakoga dana. Jer i sreća je kreacija, ona ne postoji izvan naše odluke da budemo srećni, da osećamo čak i malu radost. 😊
Da li lepe misli daju lepo lice? 🧐
Lepe misli u svakom slučaju daju jedan sjaj očima i blagost na liniji usana, a to svako lice čini lepim. Ne kaže se slučajno da u starosti svaki čovek dobije lice kakvo je zaslužio. 😅
Koje pisce Vi najviše volite da čitate? 📚
Ne mogu sada da ih navodim poimenično. Volim drske, moderne pisce, poputu Uelbeka i Begbedea, a prezirem politički korektne pisce koji se hvataju za teme koje određuju mediji i društvene mreže. 🤨
IZVOR: IG / @mirjanabobic
Jednom ste rekli da je novinarstvo genijalna profesija ako se napusti na vreme. Zašto? 🧐
Zato što ako ste pamenti, shvatite da na kraju krajeva, koliko god da ste svoji, da ste ispravni, da ste autentični, radite za interese nekoga ko to koristi za neke druge ciljeve. A osim toga, danas je bar jasno da novinarstvo više ne postoji, da se radi uvek i samo o propagandi, pogotovo kad znate činjenicu da ceo informativni sistem sveta u svojim rukama drži 10 manijaka koji su vlasnici informacionog matriksa.
Imate ćerku, je l' došlo vreme da Vi od nje učite?
Uvek sam učila od nje. U stvari, pametni ljudi neprestano uče od dece. 💕
Da li se situacija iz filma Nije nego kada profesorka pobrka Vašu sestru Zoricu i Vas dešavala i u realnom životu?
Bile smo klinke tada, ali retko se to događalo. Sećam se da smo u nekoliko navrata moja sestra i ja napravile situacije da nas profesori zamene da bismo imale tu tipičnu anegdotu iz blizanačkog života. 🙎♀️🙎♀️
Ostvarili ste sve svoje snove? 🧐
Ne, nikako. Ali sreća je u tome što ja sanjam i budna, pa se tako može reći da, u stvari, živim svoje snove. 😎
Zašto smo se toliko otuđili i koliko su nam društvene mreže donele, a koliko uzele?
Internet nam je omogućio traganje, i to je fenomenalno. Omogućio nam je brzinu i kontakt sa svetom, sa druge strane, doneo nam je kolektivno samoubistvo, doneo nam je gubitak individualnosti. Ljudi jednostavno žele da liče jedni na druge, a uspeh se meri brojem lajkova na društvenim mrežama. Ispostvlja se da je stvarni život virtuelan - mladi ljudi sede u kafićima i umesto da pričaju jedni sa drugima, oni neprestano gledaju u ekrane telefona da vide kako im ide tamo, u gustoj supi virtuelnog univerzuma. Dakle, život je tamo, u ekranu kompjutera, a stvarni život postao je neka vrsta hardvera. I zato smo se otuđili, zbog propagiranog narcizma, zbog sličica na Instagramu, zbog lajkova i privida da smo bitni.
Čini se da Vaše knjige čitaju od 18 do 88 godina. Gde nalazite inspiraciju?
Nema života bez priče. A priče se nekako same dovuku do pisca.
Čije profile volite da pratite na društvenim mrežama? 😅
Pratim i prijatelje i nepoznate ljude, ali ne mnogo. A sa Tvitera sam otišla još pre 3 godine jer ne mogu da podnesem tu agresiju političke korektnosti.
Najveći strah?
Od smrti. 😯
Opišite sebe u 3 reči?
Jedno zrno peska. 🤩
Verujute u happy end?
Bez vere u srećan kraj - ništa nema smisla. 🥰💪🏻
Autor: redportal.rs
