U suterenu tunel ka nebesima...

Juče nas je u 67. godini napustio Đorđe Balašević. On nije izdržao bitku protiv koronavirusa, a ovu vest prva je potvrdila njegova ćerka Jelena Beba Balašević.

I dok se svi prisećamo koja njegova pesma je obeležila neke od najvažnijih događaja u našim životima, postoji jedna pesma, sigurno ste je čuli... I ona nije bila plod Đoletove mašte. Ona je nastala u trenucima koji su bili jedni od najtežih za porodicu Balašević. Naopaka bajka.

Naime, 1999. godine Jelena Balašević je doživela tešku saobraćajnu nezgodu. Ležala je nepokretna u bolnici sa povređenom kičmom, a otac joj je pričao bajke. Govorila je kako joj je baš ta priča pomogla da stane na noge. Ovaj događaj Balaševič je opisao i u Knjizi koje nema.

Foto: Pink.rs

- Ne bi bilo tačno reći da je ovo prva Đoletova bajka. OK, prva tatina bajka. Neću kriti da ovu vest pišem ja, Beba, srednje dete i jedan od urednika (smem da se foliram malo). Dakle, bilo bi to nefer prema Lepoj protinoj, Boži Pubu, prema Uspavanki za dečaka, prema, na kraju krajeva pesmi koju najviše izbegavam: Naopakoj bajci. Pomenuti likovi su (verovatno) izmišljeni, oni žive i dalje u fantastičnom pejsažu vrbaka pod mesečinom, u birtiji okruženi kibicerima u transu, negde tamo gde im je zauvek lepo. No, Naopaka bajka nažalost nije izmišljena. U njoj su stvarni i bolnički suteren kao tunel ka nebesima i hladni čelik skalpela i onaj prvi sneg koji u ovoj priči ne donosi čudnu pesmu, praporce i svatove. Čekaj, to je on o tebi pisao? Ono kad si imala nesreću? Je l’ ti stvarno pričao bajku, pitali bi radoznalci. Nisam je ja imala. Imali smo je svi. I nije tema za ovu priliku. Ali da, jeste, pričao mi je puno. I tata i mama i Lola i Aleksa, pričali su mi bajku o tome da ću izaći peške iz bolničke sobe i ta bajka se na sreću obistinila. Mislim o tome upravo sada, 20 godina posle Naopake, dok sedim i kucam malu vest da je tata napisao bajku koju neću izbegavati. Naprotiv. U međuvremenu sam diplomirala književnost pa imam pravo čak i malo da se foliram u ulozi književnog kritičara, a šta bolje definiše pravog knjiškog moljca od parafraziranja Šekspira? Dakle, Knjiga Koje Nema je građa od koje se prave snovi, a čitav naš život je snom zaokružen. To je bajka koja te rastuži kada se završi… Ne zato što nije srećan kraj, jer onda baš i ne bi bila prava bajka, već zato što je kraj. Kao urednik, morala sam da je pročitam nekoliko puta. I moram da priznam da je biti urednik ove knjige takođe posao iz bajke. Ovo je knjiga o Knjizi koja povezuje prijatelje… I sasvim sam sigurna da će povezati sve Nas - napisala je tada Đoletova ćerka Beba.

IZVOR: YT / ĐORĐE BALAŠEVIĆ OFFICIAL

Autor: redportal.rs