Bolest je slomila izmoždeno telo i ova hrabra, ponosna starica već bezmalo trideset godina više nije među živima 💔
Bilo joj tada četrdesetak godina. Preživela pakao žive grobnice u nedrima Dinare, ali život učinio svoje. Stigle godine, stigle posledice mesec i po dana provedenih u bezdanici bez dovoljno vode i bez hrane, bolest slomila izmoždeno telo i ova hrabra, ponosna starica već bezmalo trideset godina više nije među živima, prenosi UG Jadovno. 💔
Zahvaljujući njenom unuku Božu Laliću iz Aranđelovca, gde je Cvita provela svoju životnu jesen, njeno sećanje i kazivanje o tom zlom letu 1941. godine ostalo je zabeleženo na magnetofonskoj traci kao živo svedočanstvo i poruka da se zlo leto više nikada ne ponovi: 👇🏻
Vidimo mi da se zlo sprema. Biže ljudi od kuće, ne dolaze, ne noćivaju u kući. Poslim se privariše, ko će se zlopatiti dovika — vratiše se kući. Ne potraja, zarediše i pokupiše ig. Nji ponedjeljkom, a nas sridom. Nji utorkom postrijeljalo, a nas sridom, na Ognjenu Mariju, pobacalo u jamu. 😭 💔
Meni banu komšija Mićo Šibenik i sa dicom me istera iz kuće. Druge, vidim, gone ostale komšije. Markičinu ženu Jozika Radić. Moju zaovu jednu, kuća joj bila tu blizu škole, vidim izgoni i udara kundakom Niko Romić, šuga i postida ljuta u selu, ranila ga za boga i za dušu, a on nju kundakom…
Vele: ne more biti ta i ta nacija zajedno, moramo u Srbiju… Okrenu nas stranom uz planinu. Dvjesta i dvades duša. Sve uboga dica i žene.
Gone nas Pašalići, Plazanići, Guje, Ćenani, Jurete, Perići, Šibenici - sve komšije najbliže, pedeset ig ima. Ivan Guja uprtio klepku nosi pred nama kao pred buljukom ovaca. 💔
Vidimo mi da se zlo sprema. Biže ljudi od kuće, ne dolaze, ne noćivaju u kući. Poslim se privariše, ko će se zlopatiti dovika — vratiše se kući. Ne potraja, zarediše i pokupiše ig. Nji ponedjeljkom, a nas sridom. Nji utorkom postrijeljalo, a nas sridom, na Ognjenu Mariju, pobacalo u jamu. 😭 💔
