Poslednjih meseci naslove štampe opsedaju naslovi seksualnog zlostavljanja u okviru porodice i šokantnih slučajeva silovanja, čak i među maloletnicima. Učestalost takvih slučajeva, koji su rasprostranjeni širom celog društva, nezavisno od obrazovanja, statusa ili prihoda, povlači pitanje: koji im je koren?
Iščašena seksualnost i drastična devijacija od normi erotike ljudske psihe pedofila, egzibicionista, silovatelja i ubica (kao i drugih sa specifičnim psihološkim problemima) prema naučnoj literaturi ima svoje korene u ranom detinjstvu. Tačnije, u delikatnom periodu ranog razvoja deteta - kada ono stvara prve veze između ideje ljubavi i seksualnog nagona.
Ispovest majke o SEKSULANOM ZLOSTAVLJANJU njenih ćerki
Stvaranje moždanih konekcija u mozgu koje će formirati inicijalni nagon je najvažnija stvar u formiranju zdravog seksualnog nagona kod dece. To je period između 5. i 8. godine, kada se dete postepeno oslobađa sveprisutnog roditelja i počinje da delimično samostalno percipira i spoznaje okolinu. Prema istraživanjima dečijeg psihologa Tore Langfeld, prve indikacije seksualne perverzije se čak mogu registrovati kod dece starosti od 5 godina.
Kada se formiraju specifične moždane konekcije, one reaguju nezavisno od neokorteksa, što znači da su one deo podsvesti i u domenu tzv. gušter mozga, odnosno limbičkog sistema koji čine hipokampus, amigdala, prednje talamičko jedro, septum i limbički forteks i forniks. On kontroliše naše primalne nagone i dizajniran je da reaguje na stimuluse iz okoline preskačući svesno razmišljanje, stvarajući tzv. uslovni refleks - istovetnu i uvek istu snažnu rekaciju na stimulus.
Limbički sistem, a posebno amigdala, najstariji je deo mozga kod ljudi. Njega smo nasledili od životinja i on reguliše najosnovnije nagone, poput borbe za život, bekstva od opasnosti i seksualni nagon (nagon za prokreacijom).
U ranom životu deteta krucijalani razvoj moždanih konekcija najčešće trajno remete traumatična porodična i društvena iskustva. Nakon ovoga deca (u formi odbrambenog mehanizma) beže u fantaziju, sanjarenje i neretko seksualne aktove tokom adolescencije kada je telo na udaru hormona i na vrhuncu seksualne virilnosti.
PARAFILIJE
Distorzije u ranom razvoju deteta zajedno sa njihovim manifestacijama u adolescenciji se u medicini nazivaju parafilije. Ne postoji nikakva statistika koja bi pokazala koliko ljudi je razvilo parafiliju. Iako se veruje da je mnogo šire rasprostranjena među muškarcima nego ženama, to ne mora biti slučaj. Kod žena su često samo bolje maskirane i u manje nasilnim formama. Često su sakrivene ispod maske frigidnosti.
Specijalisti koji se bave ovakvim psihološkim problemima imaju različita viđenja porekla parafilija, koja se više zasnivaju na individualnim slučajevima nego na opštem sistemskom istraživačkom radu.
Nema nikakvog dokaza da je bilo kakav oblik parafilija biološki determinisan, iako postoje indikacije da hormonalni disbalans može indukovati njihov razvoj. Psihoanalitičari (njihova metodologija se zasniva na detaljnoj i dubinskoj analizi emocionalne istorije individue) vide nastanak parfilije kao posledicu nerešenog i pogrešno usmerenog besa i bola. Stoga, parafilije su naučeni sistemi ponašanja. One su nastale u trenu razvoja deteta koje je pod udarom traume lišeno emocionalnog balansa. Odsustvo balansa dovodi do razvoja iščašenih formi eroticizma i kasnije sklonosti ka devijantnim seksualnim uzbuđenjima.
Otac silovao ćerke, jedna od njih ZATRUDNELA
Ekstremne traume poput zlostavljanja, silovanja, nasilja u porodici često su inicijalna kapisla ka devijantnim seksualnim prohtevima. Dijametralno suprotno, ekstremni moralizam, strogost i strah dovode do drugog problema - sveopšteg gašenja normalnog seksualnog nagona.
Većina parafilija su minorne forme i mnogo su češće nego što mi mislimo. U njih spadaju fantazije i fetiši, koji se lako uklapaju u seksualni život dvoje odraslih i saglasnih jedinki. One mogu biti sve: od erotskog naboja koji je prouzrokovan određenom tkaninom ili odelom, pa do BDSM.
Osoba koja nađe sebi jednaku individuu sa poklapajućim parafilijama vodi srećan život. Ali parafilija ni u jednom aspektu ne sme dominirati životom osobe, izazvati bol ili povredu (bilo fizičku ili psihološku) ili postati obavezni deo seksa uprkos suprotnim željama partnera.
NAMAMIO DRUGARICU (13) U NAPUŠTENU KUĆU I SILOVAO JE
Nasuprot njima su parafilije koje su društveno, psihološki i lično razorne. Tu se eksplicitno misli na slučajeve poput muškaraca sa teškim poremećajima koji jedini način zadovoljenja nagona mogu da ostvare kroz nasilni nudizam, silovanja, prostituciju, pedofiliju, teško nasilje, pa čak i ubistvo.
Prema podacima i svedočenjima, ljudi koji pate od ovakvih teških poremećaja opisuju sebe kao opsednute neodoljivim i sveopštim porivom za izvršenje svog preferiranog seksualnog nagona. Često padaju u stanja koja su na ivici transa, gde im je svaki dodir sa raciom i razumom zaključan.
Nakon svakog devijantnog čina oslobađa se enormna količina hormona nagrade. Često poremećene individue u svom umu ponovo proživljavaju taj događaj, izvlačeći još užitka iz sećanja. Ali na kraju "fiks" više nije dovoljan i nastaje ponovna potreba za novim aktom i novim iskustvom. Ceo ciklus se tako ponavlja u nedogled, i svaki put je potrebno nešto "više" (ovde vidimo veliku sličnost i iste sisteme funkcionisanja kao kod zavisnika od opijata).
UZROCI
Nastanak parafilija se konkretno događa kada se izvitoperi veza između ljubavi i požude, kada se ona blokira ili čak kompletno prekine. Većina pacijenata sa parafilijama je često imala ekstremno striktno vaspitanje, gde je svaki oblik erotike bio ignorisan, suzbijan pa čak i zabranjen.
Razorni traumatični događaji, koji će najverovatnije rezultirati razvitkom nekog od oblika devijacije kod deteta, jesu incest, fizičko i seksualno zlostavljanje, emocionalna indiferentnost roditelja i zavođenje maloletnika od mnogo starije osobe.
Zbog ovakvih definišućih trauma u detinjstvu, odrasle individue nisu sposobne da ujedine tzv. snagu požude sa čistom ljubavlju. Umesto toga razvijaju iskrivljeno poimanje odnosa između ljubavi i seksa, što predstavlja (u zavisnosti od traumatičnog iskustva) ili nesvesni potez kojim se želi očuvati požuda kao deo ljubavi ili želju da se očuva čistota ljubavi kroz represiju "prljave" požude.
Čak iako su mnoga iskustva koja dovode do razvoja poremećaja duboko bolna i traumatična, ona se lako mogu pretvoriti u izvor zadovoljstva kroz mehanizme mozga kojim menja averziju u zavisnost. U razvoju prafilije požuda biva spojena sa ritualom ili aktom kroz koji ne samo da se negira aspekt ljubavi nego se i priziva nasilje. Posle spoja, ono što je nekada bilo odbojno i zabranjeno, sada se traži nezaustavljivo - uprkos svim rizicima i posledicama.
Prema psihologu Money, ovaj proces je deo nesvesnog odbrambenog mehanizma za preživljavanje. Radije nego da psiha popusti pod akumuliranim stresom traume, osoba je preokreće u svoju prednost. Od nje stvara nešto "svoje" (velike sličnosti sa "stokholmskim sindromom").
Kao što je pokazano, koren seksualnih devijacija i poremećaja leži u nukleusu porodice i vaspitanja, a odatle rastu prenoseći se u šire društvene okvire. Sistemski problemi, koji postaju sve veći, posledica su rasta disfunkcionalnih porodica i stigme koja prati ljude koji bi i želeli da potraže pomoć od psihijatra (od društvene pa sve do poslovne stigme).
Međutim, za najteže oblike nema rešenja. Oni se moraju fizički odvojiti iz kolektiva.
Umetnost MASTURBACIJE 🎨
BDSM 💕💕💕
Filozofija ORALNOG SEKSA 💞💞💞
Autor: Jane E. Brody / redportal.rs
