Iako smatramo da naše emocije kontroliše naš mozak, to ne znači da su one ograničene samo na našu glavu. Od osećaja da vam je srce teško, pa sve do leptirića u stomaku, jasno je da emocije možemo osetiti kroz celo svoje telo.
Međutim, da li je tako bilo i za prethodne kulture ili su se emocije i iskustva manifestovale u telu drugačije.
Prethodna istraživanja su pokazala da je subjektivan osećaj emocija u telu poprilično uniforman kroz različite kulture u modernom dobu, što ukazuje da postoji zajednički biološki koren u njihovom manifestovanju. To je učinjeno tako što su vršeni eksperimenti gde su učesnici sami zapisivali tokom određenog vremenskog perioda kako im se manifestuje percepcija određenog osećanja u telu.
No ipak, ovako možemo samo registrovati percepcije u modernim kulturama, ne u onim antiučkim.
U novoj multidisciplinarnoj studiji, istraživači su analizirali ogroman broj starih tekstova da bi uvideli na koji način su emocije percipirali u svom telu stanovnici antičke Mesopotamije (današnji Irak). Tim naučnika je pristupio tome kroz analizu milion reči zapisani u formi klinastog pisma na tablicama koje su ispisane na akadskom jeziku pre skoro 3 milenijuma.
Kako je objasnila Saana Svard sa Univerziteta u Helsinkiju:
Čak i u antičkoj Mesopotamiji, postojalo je grubo razumevanje anatomije, posebno važnost srca, jetre i pluća.
Gde su ljudi iz antike koji naseljavali ovaj region, u svojim telima osećali emocije? Za čudo, odgovori su dosta slični onima danas, mešutim postoje i određene razlike. Ako ste neko ko je srećan kući, mogli biste koristiti reči koje su u vezi za "otvorenošću", "sijanjem" ili "ispunjenošću", ali one nisu u kontekstu srca na primer, kao što bi se danas razumelo - već u kontekstu jetre.
Kako kaže Juha Lahnakoski, kognitivni nerolog sa Univerziteta Alto:
Još jedna stavka koja je u kontrastu sa modernom percepcijum su emocije ljubavi i besa. Danas kada pitamo gde neko oseća bes često bi naveli grudi ili gornji deo tela, ili možda ruke, dok bi u Mesopotamiji oni osećali bes i jaru u svojim stopalima. Slično tome ljubav se izražavala podosta kao i danas, ali takođe i kroz asocijaciju sa jetrom, srcem pa čak i sa kolenima.
Moramo biti svesni ipak da je nivo pismenosti u tom periodu bio veoma nizak, dok su pisari bili retki i veoma bogati. Stoga imamo veoma ograničen broj ljudi koji je bio sposoban pisanom rečju da se izrazi, iako tablice sa klinastim pismom sadrže najrazličitije vrste tekstova u sebi.
HAOS U KAFANI: Pretio bivšoj devojci i napao je 🚨
Autor: redportal.rs
