Ljubavna veza čovečanstva sa čokoladom proteže se više od pet milenijuma. Proizvedena od semena tropskog drveta kakaa poreklom iz prašuma Centralne i Južne Amerike, čokolada se dugo smatrala "hranom bogova“, a kasnije delikatesom za elitu.
Tokom većeg dela svoje istorije, zapravo se konzumirao kao gorak napitak, a ne kao slatka, jestiva poslastica koja je postala širom sveta.
Arheolozi su otkrili najranije tragove kakaa u grnčariji koja se koristila drevnom kulturom Maji-Činčipe pre 5.300 godina u gornjoj amazonskoj regiji Ekvadora. Čokolada je igrala važnu političku, duhovnu i ekonomsku ulogu u drevnim srednjoameričkim civilizacijama, koje su prženi kakao zrno mleli u pastu koju su pomešali sa vodom, vanilom, čili papričicom i drugim začinima da bi skuvali penušav čokoladni napitak.
Foto: Pixabay.com
Drevni Srednjoamerikanci verovali su da je čokolada energetsko piće i afrodizijak sa mističnim i lekovitim svojstvima. Maje, koji su kakao smatrali darom bogova, koristili su čokoladu za svete ceremonije i pogrebne svečansosti. Bogate Maje pile su penušave čokoladne napitke, dok su pučani konzumirali čokoladu u hladnom jelu sličnom kaši.
Kako su se ljudi Astečkog carstva širili Srednjom Amerikom 1400-ih, i oni su počeli da koriste kakao. Pošto ga nisu mogli uzgajati na suvim planinskim delovima centralnog Meksika, trgovali su sa Majama za pasulj, koji su čak koristili i kao valutu. (U 1500-ima Asteci su mogli da kupe ćureću kokošku ili zeca za 100 pasulja.) Po jednom mišljenju, vladar Asteka iz 16. veka Montezuma II pio je 50 šolja čokolade dnevno iz zlatnog pehara da bi povećao svoj libido.
Čokolada je u Evropu stigla tokom 1500-ih, verovatno su je doneli i španski fratri i konkvistadori koji su putovali u Ameriku. Iako su Španci gorko piće zasladili šećernom trskom i cimetom, jedno je ostalo nepromenjeno: čokolada je vladala kao privlačan simbol luksuza, bogatstva i moći - skup uvoz, ispijan kraljevskim usnama, a dostupan samo španskoj eliti.
Popularnost čokolade se na kraju proširila i na druge evropske dvorove, gde su je aristokrati konzumirali kao čarobni eliksir sa zdravstvenim blagodatima. Da bi ugasile svoju rastuću žeđ za čokoladom, evropske sile su osnovale kolonijalne plantaže u ekvatorijalnim regionima širom sveta za uzgoj kakaa i šećera.
Mozak i čokolada? 🧠🍫
Čokolada je ostala aristokratski nektar sve dok izum kakao prese 1828. godine nije uneo revoluciju u njenu proizvodnju. Pripisana u različitim izveštajima ili holandskom hemičaru Кunratu Johanesu van Hautenu ili njegovom ocu Kasparusu, presa za kakao istiskivala je masni puter od prženih zrna kakaa, ostavljajući za sobom stvrdnutu masu koja se mogla isitniti u fini prah koji bi mogao da se pomeša sa tečnostima i ostalim sastojcima, sipani u kalupe i učvršćeni u jestivu, lako svarljivu čokoladu. Presa za kakao otvorila je modernu eru čokolade omogućavajući joj da se koristi kao konditorski sastojak, a posledični pad proizvodnih troškova učinio je čokoladu mnogo pristupačnijom.
Godine 1847. britanska kompanija za čokoladu J.S. Fry & Sons stvorili su prvu jestivu pločicu čokolade od kakao putera, kakao praha i šećera. Suparnički čokoladar Cadburi's, zaslužan za pionirsku kutiju čokolade za Valentinovo i uskršnje jaje od čokolade, nakon toga je 1854. godine dobio kraljevski nalog za dobavljače čokolade za kraljicu Viktoriju.
Jestiva čokolada stara 120 godina
U Švajcarskoj je proizvodnja čokolade napravila jedan od svojih najvećih skokova napred. Godine 1870, švajcarski čokoladar Danijel Piter koristio je mleko u prahu koje je nekoliko godina ranije razvio njegov komšija Henri Nestle za proizvodnju prve pločice mlečne čokolade, a njih dvojica su na kraju osnovali kompaniju Nestle. Švajcarski čokoladar Rudolf Lint, izumeo je 1879. godine, mašinu za konširanje - koja je koristila velike valjke od kamena za mešanje i provetravanje čokolade da bi joj dala baršunastu teksturu i vrhunski ukus - omogućila je masovnu proizvodnju glatke, kremaste mlečne čokolade.
U Sjedinjenim Državama, Milton Heršej je pionir u proizvodnji mlečne čokolade na proizvodnim trakama. Nakon što je 1900. godine prodao svoju kompaniju za proizvodnju karamela za slatkiše i proizveo svoju prvu pločicu mlečne čokolade, Heršej je kupio poljoprivredno zemljište u blizini svog rodnog mesta u ruralnoj Pensilvaniji i sagradio čitav fabrički grad posvećen čokoladi. Holštajni hranjeni travom na okolnim farmama mleka snabdevali su mlekom kompanije, a šećer su dobavljali iz Kube.
Čokoladnim pločicama naglo su porasla popzlarnost tokom dvadesetih godina. Do kraja decenije, u SAD-u se pravi više od 40.000 različitih slatkiša, prema Suzan Benjamin, istoričarki slatkiša i autoru knjige Slatko kao greh: Nespričana priča o tome kako je slatkiš postao omiljeno zadovoljstvo Amerike. Dvojac otac i sin Frank C. Mars i Forest Mars stariji sarađivali su na ideji za čokobar Milki Vej, koji se 1923. godine na tržište pojavio sa čokoladom za premaz koju je isporučio Heršej. Porodična firma bila bi suparnik Heršeju, ali Forest Mars stariji se kasnije udružio sa sinom Heršejovog rukovodioca da bi započeo proizvodnju bombona M&M 1941. godine.
Čokolada u obliku SRBIJE 😮🍫
H.B. Ris, koji je radio kao mlekar i šef brodova u kompaniji Heršej, 1923. pokrenuo je sopstvenu kompaniju za proizvodnju bombona, a pet godina kasnije predstavio je Reese's Peanut Butter Cups. Kasnije ih je proizvodila kompanija Heršej- i jedan od najprodavanijih bombona u Sjedinjenim Državama.
Od svojih korena pre više od 5000 godina, čokolada je postala veliki posao. Prema istraživanju Statiste, maloprodaja čokolade u svetu u 2016. godini iznosila je skoro 100 milijardi dolara, uključujući skoro 25 milijardi dolara samo u Sjedinjenim Državama. Iako je biljka kakao poreklom iz Amerike, njen uzgoj se sada prebacio u Afriku, koja je sada izvor više od dve trećine svetske proizvodnje kakaoa.
IZVOR: YT / Tasty
Autor: redportal.rs
