Na današnji dan 1916. godine u duševnoj bolnici u Beogradu preminuo je Petar Kočić, srpski književnik, tribun i nacionalni radnik.
Kočić je 1913. godine pokazao prve znake oboljenja, a njegovo raspoloženje je preplavila melanholija koja se znatno pogoršala kada mu je preminuo trogodišnji sin Slobodan. Početkom 1914. godine je došao na lečenje u Beograd.
Čuveni novinar Milan Jovanović Stojimirović bio je svedok Kočićevih poslednjih dana:
Njegovo normalno raspoloženje bila je neka utučenost, izvestan unutrašnji umor, koji je pratila mala nevezanost misli i mrzovolja; ali nikad on nije gubio izgled čoveka koji misli. Doduše, njegova misao je bila troma i reč mu neizrazita, ali on nikad, pa ni u danima najvećih kriza, nije mislio sasvim ludački, i nikad se nije tako izražavao kao što čine umni poremećenici. On je bio neupotrebljiv, to se ne može poreći, i nije bilo nade na isceljenje. Ali on nikada nije bio nesnosan, nikad komičan, nikad bedan, pa i kad je izazivao najveće sažaljenje.
Preminuo je 27. avgusta 1916. godine nakon nekoliko dana u kojima mu je stanje bilo pogoršano. Mada su pacijenti duševne bolnice sahranjivani bez kovčega, upravnik bolnice je naredio da se za njega pripremi kovčeg. Opelo je održano u bolničkom kupatilu, pošto se kapela krečila.
Uprkos zabrani okupljanja koja je važila pod austrougarskom okupacijom, ali i praksi sahranjivanja duševnih bolesnika, Kočić je tajno sahranjen na Novom groblju u Beogradu. Pisac Vule Žurić je zabeležio da danas nije poznato tačno mesto počivanja Kočićevih posmrtnih ostataka, iako u Aleji velikana postoji grobnica sa njegovim imenom i spomenikom.
Pre 105 godina UMRO je VELIKI PATRIOTA PETAR KOČIĆ 😥
Autor: redportal.rs
