Novi istorijski roman poznate ruske spisateljice Jelene Zelinske Poslednji Rusi viđeni su u Beogradu u prevodu na srpskom jeziku dostupan je u knjižarama širom Srbije, u izdanju Službenog glasnika.
Nastanak knjige inspirisan je životom stvarne osobe - jugoslovenskog kompozitora ruskog porekla Alekseja Butakova, pripadnika bele emigracije koji je u Beograd dospeo kao dete, stekao muzičko obrazovanje, uključio se u podizanje kulturnog života beogradske scene, stao u odbranu Jugoslavije od nacističke invazije i nastavio stvaralaštvo u nacističkom logoru za zarobljene oficire, gde, uprkos sveopštem zlu, s drugim zarobljenim muzičarima stvara svet muzike i piše većinu svojih kompozicija.
Autorka Jelena Zelinska, koja je u vreme začetka romana živela u Srbiji, sasvim slučajno je došla do neverovatnog otkrića – dnevničkih zapisa Aleksandra Butakova u jednom seoskom muzeju. ✒️ Od tog trenutka ruska spisateljica započinje dalje istraživanje o liku i delu ove fascinantne osobe, koje će postati osnova za slojevit roman o suživotu Rusa i Srba u prošlosti i sadašnjosti.
Želela sam da ispričam priču o ljudima – Rusima i Srbima – koji su se, na prekretnicama i 20. i 21. veka, suočili sa brutalnim izborom. O tome kako se istorija ponavlja, spajajući prvi talas ruske emigracije sa modernim. O nasleđu koje su ostavili beli emigranti u Beogradu. O tome šta će se desiti sa onima koji su danas došli u Srbiju. Ko je glavni junak romana? Beograd, naravno.
Foto: iz privatne arhive Alekseja Butakova
Drugi pripovedni tok prati lični život, ljubavna iskustva i kreativna traganja ruske emigrantkinje našeg vremena Rite, koja radi u školi za decu i odrasle emigrante najnovijeg talasa.
Između ta dva polja Zelinska na scenu izvodi plejadu značajnih ličnosti srpske kulture i umetnosti: Branislava Nušića, Stevana Hristića, Milicu Jakovljević Mir Jam, Stevana Jakovljevića, Rafaila i Nadu Blam, Predraga Miloševića i dr. Ona umetnički oživljava nastup Ane Pavlove u Beogradu, kao što čitaoca provodi putem stvaranja remek-dela kompozitora Stevana Hristića, baleta Ohridska legenda, koji su ruski koreografi postavili u Narodnom pozorištu.
Pozadinu svih događaja čini grad Beograd, koji svojom bogatom i bolnom istorijom, otvorenošću i spremnošću da prigrli prognane u najtežim vremena, neizostavno trijumfuje lepotom i besmrtnim delima umetnosti i kulture. 📜 Zelinska kombinuje oštar realizam sa optimističnim pogledom na besmrtnost kulture, svepobednu snagu ljubavi, moć umetnosti i trijumf umetnikove stvaralačke ličnosti.
Roman je objavio Službeni glasnik, a prevodilac je Milja Baletić.
Foto: Jelena Zelinska
Jelena Zelinska rođena je u Sankt Peterburgu, živi na Balkanu od 2014. godine. Tokom svoje novinarske karijere radila je na radiju i televiziji, pisala scenarije i režirala dokumentarne filmove. Njen prvi roman Na rekama Vavilona objavljen je 2011. godine, nakon čega su usledili putopisi i istorijski dokumentarci. Od 2019. do 2021. godine objavila je trilogiju o svojim putovanjima po Balkanu: Moja lepa Srbija, Moja ukusna Srbija i Moja zdrava Srbija. Balkanski dekameron bio je prvi deo njenih razmišljanja o životima savremenih ruskih emigranata. Usledio je Poslednji Rusi viđeni u Beogradu, koji je po prvi put spojio istoriju prvih ruskih „belih“ emigranata sa novim talasom modernih „preseljenika“. Dokumentarna novela o opsadi Lenjingrada Senke na mojoj ulici, Moja zdrava Srbija i zbirka kratkih priča Jubuko od jabuke prevedene su na srpski jezik.
Rusko-srpski razgovornik 25 korisnih dijaloga objavljen je 2024. godine i doživeo je nekoliko izdanja. Takođe je inicirala udžbenik srpskog jezika za decu koja govore ruski.
Živi u Budvi, u Crnoj Gori.
Foto: Ana Zelinska
Autor: redportal.rs
