Francuski izdavač je upregao celu svoju logistiku da bismo izdali ovaj strip, koji nije ni najmanje laskav za Francuze
Na ovogodišnjem Sajmu knjiga predstavljen je i novi strip Krvavi krst, nastao iz pera scenariste Marka Stojanovića, a na čijem su crtežu radili Dražen Kovačević, Dan Janoš i Desimir Miljić. Ono što je bilo pomalo neočekivano jeste činjenica da su svi primerci - rasprodati prvog dana, i to posle nepuna 4 sata. 😬
Samo po sebi, to je bio dovoljan razlog da porazgovaramo sa našim nagrađivanim autorom i scenaristom o tome kakvi su dalji planovi, kao i kad možemo očekivati nove tiraže.
Prvo što bi trebalo da te pitam jeste - kada možemo očekivati nova izdanja Krvavog krsta, budući da je praktično posle svega nekoliko sati prosto razgrabljen sa štanda izdavača Žir?
- Pa da, to je jedna jako lepa vest. Dosta se žurilo da se napravi određen broj primeraka za Sajam, a budući da su sve štamparije bile zauzete poslato je 50 primeraka. To je bilo planirano da bude sajamsko izdanje, tako da su svi, na sreću ili na žalost, ali ipak na sreću, prodati, Svakako, izdavač Žir, koji se obavezao da će izdati sva tri dela ovog stripa, jeste obećao da će se sajamski popust za ovaj strip zadržati narednih mesec dana, a sve zbog velikog interesovanja koji je očigledno izazvao. Izvorno je strip objavio francuski 'Delcourt' u formi trilogije, a sama priča je suštinski o epizodi francuske istorije, tačnije o Četvrtom krstaškom pohodu, ali se naravno bavi padom Carigrada.
IZVOR: FB / @marko.stojanovic.374
- To jeste bila neka naša prilika, jako retka, da mi, naš tim koji je bio sastavljen od srpskih i rumunskih autora, tačnije Dana Janoša, ispričamo jedno naše, istočno viđenje tog pada Vizantije, ali pod 'velikim svetlima reflektora' francuskog izdavača koji je celu svoju logistiku upregao kako bi nam dozvolio da tu priču ispričamo, tako da nas uopšte nije cenzurisao u tome. Mi smo tako mogli da kažemo ono što je naše viđenje tog događaja, koji nimalo nije laskav za te Francuze, a oni su to svakako objavili.
Skoro smo videli i da je leskovačka škola stripa koju vodiš Nikola Mitrović Kokan samostalno izdala strip Akiko, pa možeš li nam reći kako je došlo do ideje za adaptaciju te popularne knjige u ovu formu?
- Nekako se podesilo da su se u kratkom razmaku, od svega desetak dana, pojavila dva unikatna stripa na kojima sam ja radio na neki način. 'Akiko' je bestseler roman za decu Stefana Tićmija, koji je takođe Leskovčanin, a deca iz škole koju vodim su pokazala ozbiljan napredak i razvoj, tako da sam osetio da im je potreban neki novi izazov. Budući da je ovaj roman tako nešto i nudio, prihvatio sam se adaptacije, iako sam pre toga, i to za kineske izdavače, adaptirao samo jedan kineski SF roman, takođe bestseler iz pera Lija Cisina. Ovo mi je dakle bila druga adaptacija a to sam uradio kako bi podstakao dalji razvoj talentovanih polaznika škole.
Kakva su iskustva iz rada sa decom koja su se ipak uhvatila ozbiljnijeg posla - kako bi uradila strip za decu?
- To je naravno bilo lepo, ali ne i lako, jer su oni ipak srednjoškolci koji su uzeli da rade jedan profesionalno zamišljen strip, koji je urađen po profesionalnim parametrima, koji je morao da odgovori na sve zanatske zahteve. Stoga, njegova izrada je trajala tri godine, tako da se sad pojavio prvi deo te trilogije pod nazivom 'Ja sam Akiko'. Planirana su još dva dela, od kojih je drugi deo pri završetku, tako da očekujem da će se pojaviti do kraja godine, dok će treći biti izdat 2026. godine, što neki plan. Sama ideja da deca rade strip za decu je verovatno jedinstvena, baš smo malopre pričali o tome i nismo mogli da se setimo drugog takvog primera, a imali smo i tu sreću da je balkanska strip-zajednica to podržala, tako izdanje ima galeriju ilustracija koje su radili neki od najboljih turskih, bugarskih, rumunskih, hrvatskih, bosansko-hercegovačkih i grčkih autora, u kojima su oni dali neko svoje viđenje glavnog lika tog stripa i knjige, što je takođe jedan presedan.
IZVOR: FB / @marko.stojanovic.374
Već pomenuta škola koju vodiš je takođe, pre svega nekoliko nedelja proslavila 30. godišnjicu postojanja i to još jednim velikim javnim časom crtanja, pa bi možda čitaoce zanimalo kakvi su utisci dece koja su u tome učestvovala, u smislu da li su učesnici stekli neko pozitivno iskustvo zato što su zajedno radili i učestvovali u nečemu kreativnom?
- Tako je, ove godine smo održali naš deveti javni čas crtanja, a nije ih bilo više samo zbog pauze koju smo morali da imamo u vreme kovida, zbog onih zabrana okupljanja i ostalih mera. Mi svakako to radimo više od deset godina, i to je raslo od jedne osnovne škole u Leskovcu, prvo na dve, pa na šest, da bismo ove godine imali i javni čas u Vlasotincu pored tih nabrojanih. Prosto smo rasli s vremenom, i postoji taj jedan momenat u kom se i dese poneka, da kažem, otkrovenja. To se naravno ne desi svakome, ali apsolutno svima bude zanimljivo jer se neki od njih prvi put sreću sa stripom kao medijem koji im daje mogućnost da ispričaju neku svoju priču, odnosno da iskažu nešto što imaju u sebi. Zato često vidim da im oči onako, zaiskre, da se unesu u sve to, pa imamo uvek i slučajeve da i kada nastavnici kreću da im govore da treba da se vrate na časove da mnogi od njih ne odlaze odmah već žele da završe i sl. Osim toga, mi ih na taj način iniciramo u strip, dajemo im prvi kontakt. Naravno, od tih 1.750 učenika koliko smo ih imali ove godine, neće se svi baviti stripom kad odrastu, ali ako se bude bavilo 100 njih, ili 50 čak, mi smo time uradili veliku stvar.
Smatraš da je značajno da se upoznaju sa stripom?
- Apsolutno! Važno je da znaju šta je strip, kako funkcioniše i kakav je to medij, u smislu kakvu mogućnost izražavanja nudi. Moram da kažem i da ti časovi i nama pomažu, što je pomalo sebično, da uradimo neku vrstu 'skrininga' dece, pa tako rano vidimo ko je talentovan i ko ima dara. Evo baš ove godine smo naišli na jednu devojčicu u Vlasotincu koja je sjajna, radi kao da je ceo život crtala stripove, bukvalno ima svoju stilizaciju, ideje i ostale potrebne elemente da bi i u budućnosti mogla da se time bavi, a do sad je samo crtala za sebe i to na tabletu, čak retko crta rukom. Ipak, radi fenomenalno, a potrudićemo se da je uključimo. Tako da ti časovi imaju višestruku svrhu.
IZVOR: FB / @marko.stojanovic.374
Time im se verovatno ujedno skreće pažnja i na neki, da kažemo, lepši način posmatranja stvarnosti?
- Naravno da je cilj i da ih sklonimo sa ulice, da im ponudimo nešto kao mogućnost, za bavljanje nekom vrstom kreativnog rada i stvaralaštva. Često kažem, ako im tih 45 minuta rada posluži kao nekakva vrsta prozora, inicijalne kapisle ili neke pozitivne alternative za život, meni će srce uvek biti ispunjeno. Ja se sećam da kada je moj nekadašnji učitelj po kojem je ta škola dobila ime, odnosno Nikola Mitrović Kokan, zapravi pokrenuo tu školu u Leskovcu, da sam imao svega 16 godina i da mi je tad time dao osećaj kao da me je sunce obasjalo, i toga se i danas sećam. Zato i danas vidim takvu reakciju dece danas kada ja to radim, prosto prepoznajem to kao istu iskru. To je taj izraz na licu koji kaže 'Gle, pa i ovo postoji, ovo je lepo i dobro'. Mislim da bi svim tim i Kokan danas bio prezadovoljan i presrećan, kad bi znao da ta njegova ideja iz 1995. godine, ne samo da još živi već i da obuhvata veći broj dece, i iz drugih gradova, a ne više samo Leskovca.
Leskovac je takođe proglašen za prestonicu kulture za 2026. godinu, reklo bi se - svakako ne bez razloga?
- Naravno. Mi Leskovčani, osim toga što mi radimo a što je vezano za strip, imamo i festival bubnjara Drum Dum fest, Samit fotografa eks-Jugoslavije, Ledamus, Strings i brojne muzičke festivale, Think Tank festival književnosti, Life festival filmske režije... Tako da Leskovac sad ima jednu bogatu kulturnu ponudu, ujedno šaroliku, koja obuhvata pored vizuelne umetnosti i muzike, ujedno i fotografiju i mnoge druge stvari, tako da očigledno nije bez uporišta odabran za prestonicu kulture za sledeću godinu. Šta će to konkretno značiti... Pa, ja imam velika očekivanja i velike nade da ćemo sledeće godine taj zamah koji to zvanje nosi dovesti dodatne fondove, čime bismo mogli da podignemo sve te festivale na viši nivo. Postoje i moji veliki planovi, a to je da prilikom sledeće Balkanske smotre mladih strip autora, koja će inače biti 28. po redu, između ostalog predstavimo i portugalski strip, kao i da dovedemo neke autore koji ranije nisu gostovali, i da generalno uradimo neke nove i veće stvari nego do sad. Nosim se nekom mišlju da bismo sledeće godine mogli i da taj javni čas u tri grada, dakle da se proširimo za jedan u odnosu na ovu godinu, tako da je ta vest za nas jedan veliki podstrek i nešto što nam daje neku vrstu odskočne daske, da pokušamo da svako od nas pojedinačno, a i na nivou grada da objedinimo i da napravimo neki zajednički iskorak na tom, kulturnom polju.
Autor: Marko Radovanović
