NEŽELJENE MISLI: Neprijatna, ali relativno normalna pojava 🤯

Ne treba da vas uznemiravaju, jer se zapravo, do izvesne mere, radi o normalnoj pojavi

Ukoliko pitate bilo koga od svojih prijatelja, poznanika, rođaka... imaju li takozvane neželjene misli, sigurno će (pod uslovom da su iskreni) reći da su ih nekad imali. One naravno variraju, od želje da naglo ukočite auto onda kada to nije baš pametno, do raznih slika sa seksualnom tematikom kojih se u najmanju ruku gadimo. 🤢

Ali ne bojte se, ljudi, ne gubite razum! Psihologija je u međuvremenu došla do određenih saznanja, tako da se ispostavilo se da su ove vrste nasumičnih i nečuvenih misli u određenoj meri - zapravo normalne. 😲

Naravno, u zavisnosti od prirode nekih vaših misli, neke od njih možda mogu biti alarmantne i navesti vas da se zapitate da li je vaša greška što ih imate. Ali, ipak nije.

Neželjene, nametljive, intruzivne ili opsesivne misli su zapravo dosta uobičajenije nego što većina ljudi misli, a u vaš mozak dolaze zapravo jer vi ne želite da se ponašate na određeni način, ali zato, iz nekog razloga, mi sami smislimo najneprikladniju stvar koju možemo zamisliti, i ona nam se jednostavno javi.

Znamo da je čudno, ali je takođe i tačno. Što se tiče uzroka, glavni razlozi su anksioznost ili stres, bar ako je verovato psiholozima.

Istina, i neki biološki faktori takođe mogu igrati ulogu. Naprimer, žene koje su se tek porodile mogu imati neželjene misli u jačem intenzitetu nego što bi inače bio slučaj zbog hormonalnih promena kroz koje prolaze.

E sad, postavlja se pitanje kako ih se rešiti? Odgovor je malo komplikovaniji, jer iako možda mislite da je najbolja stvar da pokušate da ih potisnete, to bi zapravo moglo da produži njihovo trajanje i da prouzrokuje njihovu češću pojavu.

Hana Riz, klinička i istraživačka saradnica za psihologiju u Opštoj bolnici u Masačusetsu/Harvardskoj medicinskoj školi, napisala je za Psichologi Todai: „

- Sam čin praćenja vaših misli zbog odsustva neželjenih misli može učiniti da se one češće i javljaju. Кada neko postane jako uznemiren ovim, takva osoba ulaže velike napore da ih se otarasi i spreči njihovo pojavljivanje, a to može prerasti u oblik opsesivno-kompulzivnog poremećaja (OCD). Ljudi sa ovim oblikom 'loših misli' često izbegavaju stvari koje bi mogle da izazovu ovakve misli, ili izbegavaju situacije u kojima bi mogli biti u opasnosti da im se takve misli jave - kaže Hana Riz (Hannah Reese), saradnica za psihologiju u Opštoj bolnici Masačusetsa za časopis Psiholodži tudej.

Pa šta onda da radimo sa ovim mislima o tome da šutnemo slatkog pomeranca koji je komšija juče uzeo? Časopis Harvard Helt (Harvard Health), odnosno stručnjaci koji su pisali na ovu temu, savetuju da se takva misao, pre svega, identifikuje.

- Treba samo prosto da mislite da je to samo nametljiva misao, da nije ono kako ja mislim, nije ono u šta ja verujem, i nije ono što ja zapravo želim da uradim - piše dr Keri En- Vilijams, inače predavač na katedri za psihijatriju u Harvarskoj medicinskoj školi.

Takođe, treba da imate svest o tome da ne treba da se borite sa tim mislim, i na kraju, da ne bi trebalo da sebe osuđujete zbog njih.

Međutim, ako otkrijete da vaše nametljive misli utiču na vaš svakodnevni život, svi stručnjaci se slažu u oceni da treba da posetite stručnjaka za mentalno zdravlje, kako biste dobili dalje savete.

Ukoliko želite nešto detaljnije savete za borbu protiv ove neobične pojave, naš psiholog Žarko Petrović je pre izvesnog vremena napravio ceo video posvećen ovoj temi, koji možete pogledati ovde 👇.