Društvene igre nisu samo način da prekratite veče. Dok smišljate poteze, pratite protivnika i pamtite pravila, angažujete različite mentalne sposobnosti. Istraživanje Univerziteta u Edinburgu, koje je obuhvatilo više od hiljadu ljudi, povezalo je češće igranje nedigitalnih igara sa manjim opadanjem određenih kognitivnih sposobnosti u starijem dobu. Ipak, ta povezanost sama po sebi ne dokazuje da su igre uzrok boljih rezultata.
Šah predstavljaja izazov za strateško razmišljanje: traže planiranje nekoliko poteza unapred, procenu posledica i prilagođavanje protivniku. U njima brzina često ustupa mesto strpljenju i pažljivoj analizi.
Skrabl i druge igre sastavljanja reči zahtevaju prisećanje rečnika, kombinovanje slova i prepoznavanje mogućnosti na tabli. Memorijske igre sa parovima neposredno angažuju vizuelno pamćenje i pažnju, dok bridž i preferans zahtevaju praćenje odigranih karata i zaključivanje na osnovu nepotpunih informacija.
Igre poput Katana i Karkasona donose drugačije zadatke: raspoređivanje resursa, prostorno planiranje i menjanje strategije kada se situacija preokrene.
Iako ne postoji pouzdana naučna rang-lista igara koje najbolje čuvaju mozak. Istraživanja beleže moguće koristi, ali rezultati nisu ujednačeni. Ono što ove igre svakako nude jeste prilika da aktivno razmišljate, učite pravila i provedete vreme sa drugima.
Mačka bez repa sa ostrva MAN 😸
Autor: redportal.rs
