Kada dete pitate koja mu je omiljena boja, odgovor obično stiže bez razmišljanja: plava, crvena, zelena ili možda sve dugine boje. Odrasli, međutim, često zastanu, počnu da objašnjavaju ili kažu da zavisi od toga da li biraju odeću, zidove ili automobil.
Deca svoje sklonosti doživljavaju neposredno. Ne pitaju se da li je odgovor praktičan, moderan ili dovoljno ozbiljan. Odrasli vremenom uče da odluke prilagođavaju situaciji, očekivanjima i mišljenju drugih, pa čak i najjednostavnije pitanje pretvaraju u malu analizu.
Problem nije u tome što roditelji više nemaju omiljenu boju. Moguće je da su samo prestali da primećuju sitne stvari koje im pričinjavaju zadovoljstvo. Svakodnevne obaveze potiskuju pitanja koja nemaju praktičnu svrhu, ali pomažu da sačuvamo osećaj ličnog identiteta.
Zato ovo dečje pitanje vredi postaviti i sebi. Odgovor ne mora biti konačan niti posebno dubok. Dovoljno je da, makar nakratko, biramo prema tome šta nam se dopada, a ne prema tome šta nam je potrebno.
Za ZDRAVLJE bolje ŠETATI PRE ili POSLE jela? 🧐
PSIHOLOGIJA OSVETE: Zašto neki ljudi teže opraštaju 🧐😈
Autor: Balša Stupar
