Svi u svom okruženju imamo barem jednu osobu koja redovno kasni na sastanke, kafe ili porodična okupljanja, uvek uz opravdanje da je "krenula na vreme". Iako ovo ponašanje često izaziva frustraciju kod onih koji su tačni, psiholozi i lingvisti ističu da iza hroničnog kašnjenja retko stoji loša namera ili nepoštovanje tuđeg vremena. Zapravo, u skandinavskim jezicima postoji specifičan i prelep izraz koji savršeno opisuje ovaj fenomen i baca potpuno novo, daleko humanije svetlo na ljude koji večito vode bitku sa kazaljkama na satu.
Reč je o pojmu "tidsoptimist" (vremenski optimista), koji označava osobu koja konstantno kasni isključivo zato što iskreno veruje da na raspolaganju ima mnogo više vremena nego što je to realno slučaj. Za razliku od uobičajenih predrasuda da su lenji ili neodgovorni, vremenski optimisti zapravo pate od prevelikog entuzijazma u planiranju svog dana. Oni su ubeđeni da u samo dvadeset minuta mogu da završe pranje sudova, odgovore na poslovne mejlove, operu kosu i stignu na drugi kraj grada, potpuno ignorišući objektivne prepreke poput gužve u saobraćaju.
Stručnjaci objašnjavaju da je ovaj fenomen duboko povezan sa načinom na koji naš mozak percipira protok vremena i sopstvene kapacitete. Vremenski optimisti se iskreno nadaju najboljem mogućem ishodu svakog scenarija, zbog čega iznova upadaju u zamku sopstvenih nerealnih procena. Ipak, ova vrsta optimizma ima i svoju dobru stranu istraživanja pokazuju da su ove osobe uglavnom manje podložne stresu i da kroz život prolaze sa mnogo više pozitivne energije, iako će njihovi prijatelji i u budućnosti morati da im zakazuju susrete barem petnaest minuta ranije.
Autor: redportal.rs
