Psihoterapijski savetnik Marija Jovanović govorila je o uticaju "savršenstva" na društvenim mrežama na pojedinca i na koji način je ono povezano sa anksioznošću i depresijom 🤔
Sa psihoterapijskim savetnikom Marijom Jovanović u 1. delu intervjua osvrnuli smo se na probleme koje je u svetu prouzrokovala društvena mreža TikTok, o čemu više možete pročitati u tekstu ispod, dok će u ovom, 2. delu intervjua, tema o kojoj ćemo govoriti biti fokusirana generalno na društvene mreže, odnosno prednosti i mane koje su nam one svojom pojavom donele.
Jedna od trenutno najuočljivijih pojava na društvenim mrežama jeste propagiranje nerealnih standarda lepote, kao i prikazivanje "nameštenog" i "savršenog" života, koji je najviše zastupljen na Instagram aplikaciji. Kako ova pojava dovodi do negativnog vrednovanja samog sebe kod većine ljudi, pitali smo stručnjaka iz oblasti psihologije da nam objasni odakle vodi poreklo ljudska potreba za prikazivanjem izmaštane slike sveta i kako ona utiče na pojedinca.
Od čega vodi poreklo ljudska potreba za dokazivanjem i pokazivanjem na društvenim mrežama i je li zapravo to samo želja za dokazivanjem ili je nešto drugo u pitanju?
Jedna od osnovnih potreba čoveka jeste da bude prepoznat, viđen, važan. Kada ta potreba nije zadovoljena od strane onih od kojih je trebalo, onda kada je trebalo, razvija se patološki narcizam.
Većina ljudi ima zdravu dozu narcizma, koja je korisna za mentalno zdravlje. To znači da se aktivno zauzimaju za svoja prava, imaju stabilan osećaj lične vrednosti, znaju svoje lične granice i imaju kapacitet za empatiju. Kada govorimo o društvenim mrežama, one predstavljaju pogodno tlo za razvijanje i jačanje patološkog narcizma. On uključuje oslabljeno, disfunkcionalno i nezrelo viđenje sebe. Osoba naizgled ima visoko samopouzdanje i grandioznu sliku o sebi, što predstavlja masku za krhko stanje ega. Pošto nije u stanju održati samopoštovanje i pozitivnu sliku o sebi, društvene mreže predstavljaju mesto gde mogu dobiti potvrdu koja se danas meri brojem lajkova, pratilaca itd. Ovi ljudi ulažu veliki napor u to kako će se predstaviti. Često nose skupu odeću, akcenat stavljaju na glamurozan lajfstajl, preterano se trude oko fizičkog izgleda, neretko podvrgavaju raznim zahvatima, a sve im to služi za privlačenje pažnje i promociju svog statusa.
Kakav problem se stvara u ženi/muškarcu kada ne može da dostigne nametnuto savršenstvo na bilo kom polju?
Sama potreba da dostignemo savršenstvo u startu nije realna, jer koliko god se trudili, nećemo uspeti. Odatle se mogu razviti različiti problemi, poput anksioznosti, pa čak i depresije, koji se sve češće javljaju kao posledica onoga što nam društvo nameće kao imperativ (savršen izgled, veza, posao).
Pošto svakodnevno gledamo nerealne slike tuđih života, vrlo često nismo svesni koliko to utiče na nas i pothranjuje nesigurnosti. Važno je da se podsetimo da ljudi ne dele svoje neuspehe na društvenim mrežama. Mi imamo uvid samo u ono što žele da istaknu, a to su skoro po pravilu: lepota, uspeh, različiti materijalni simboli. Tako da su mreže dobrim delom postale mesto gde se takmiči ko je bolji, pa poruka više nije: "Vidi kako sam lep, pametan i uspešan!", već: "Lepši sam, pametniji i uspešniji od tebe!".
IZVOR: IG / @psihoterapija_sa_marijom
Kako pojedinac da prevaziđe problem nametnutih standarda lepote i života?
Za početak da se više angažuje u realnom životu. Ne bi bilo loše da promisli koga prati, čita, sluša i da tome kritički pristupi. Svi ti nerealni standardi i sadržaji ne bi u tolikoj meri opstajali da ih mi svesno ili nesvesno ne podržavamo, dajemo prostor i nastavljamo da konzumiramo. Svako od nas treba da se zapita da li profili koje pratimo pothranjuju naše nesigurnosti, da li čine da se osećamo bolje, da li nas pokreću ili čine da se povlačimo.
U redu je i da sa nekim podelimo kako se osećamo ukoliko nam sve ovo stvara pritisak. Ne biste verovali koliki broj ljudi muče slične stvari.
I ne zaboravite, kako reče Brene Braun: "Industrije vredne milione dolara propale bi kada bismo verovali da smo dovoljno lepi i dobri!"
Anksioznost i depresija su oboljenja modernog doba. Sve više ljudi pati od nekog oblika depresije. Šta je najčešći uzrok ovog oboljenja danas?
Uzroci za nastanak depresije mogu biti brojni, a razlikuju se od osobe do osobe. Uticaj na razvoj depresije može imati genetsko nasleđe (neke osobe su sklonije razvoju depresivnih reakcija), zatim struktura ličnosti, gubitak važne osobe, stres, gubitak socijalne sigurnosti, telesne bolesti, prirodne nepogode, društvene promene i dr. Svedoci smo da je trenutno zbog situacije sa virusom kod ljudi generalno pojačana anksioznost, a kod nekih se može razviti depresivno raspoloženje ili čak depresija.
Kako prepoznati anksioznost i depresiju? Kada se obratiti stručnjaku?
Anksioznost je emocija koja se opisuje kao nedefinisani strah, strepnja. Razlikujemo normalnu i patološku anksioznost. Normalna se može javljati svakodnevno, prati donošenje odluka, javne nastupe, izlaske na ispite, poslovne sastanke i kao takva ima adaptivnu funkciju, odnosno priprema nas da se prilagodimo, planiramo ili izbegnemo situaciju. Sa druge strane, patološka anksioznost čini da se osoba oseća nemoćno da upravlja onim što joj se događa, odnosno ometa je ili onesposobljava u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Istovremeno je fiziološka, bihevioralna i psihološka reakcija. Na fiziološkom nivou obuhvata telesne reakcije, lupanje srca, mučnina, znojenje, mišićna napetost. Na bihevioralnom nivou može da umanji sposobnost osobe da se izrazi i suoči sa svakodnevnim situacijama. Psihološki predstavlja subjektivno stanje strepnje i teskobe, pa zato kažemo da kada smo anksiozni, često ne uspevamo da odredimo zbog čega je to tačno.
Anksioznost i depresija često se javljaju udruženo. Osnovna razlika između njih jeste da je anksioznost stanje straha (često praćeno pitanjem: Šta ako?), dok je kod depresije dominantno kontinuirano osećanje tuge, sniženo raspoloženje. Depresija je poremećaj raspoloženja, čini da se osoba oseća umorno, nedostaje joj motivacija, teško donosi odluke, ne može da se koncentriše i održi pažnju, razdražljiva je, teško se opušta, ima osećaj krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti, ima hronične fizičke smetnje (glavobolje, vrtoglavice, bolove u mišićima...), oseća se prazno, razmišlja o samoubistvu i smrti uopšte. Da bismo govorili o depresiji, potrebno je da ovi simptomi traju duže od 2 nedelje. Depresija može biti blaga, umerena i teška.
Preporuka je da se osoba obrati stručnjaku što ranije, odnosno čim primeti da pomenuta stanja utiču na svakodnevno funkcionisanje, međuljudske odnose itd.
IZVOR: IG / @psihoterapija_sa_marijom
Šta uraditi nakon dijagnoze, na koji način se pacijent oporavlja od pomenutih oboljenja?
Dijagnozu uspostavlja lekar specijalista psihijatrije, koji kroz razogovor utvrđuje o čemu se tačno radi i po potrebi uključuje farmakoterapiju. Lekovi ne mogu da izleče depresiju, ali mogu pomoći u ublažavanju simptoma i podržati psihoterapijski tretman, koji bi trebalo da bude obavezan sastavni deo lečenja depresije, jer se bez promene u načinu razmišljanja, ponašanja i doživljavanja sebe osoba ne može trajno rešiti depresije.
Iako su nam društvene mreže donele dosta negativnih stvari, ne možemo reći da nemaju i dobre strane.
Koja je glavna prednost društvenih mreža po tvom mišljenju?
Društvene mreže i internet uopšte imaju dosta pozitivnih stana. Neke od njih su povezivanje sa ljudima sličnih interesovanja, održavanje kontakata sa ljudima u inostranstvu, mogućnost prezentovanja svog rada i kreativnosti…
Po mom mišljenju, jedna od značajnijih je dostupnost različitih edukativnih materijala i velikog broja ljudi koji svoja znanja dele besplatno, kao i činjenica da su društvene mreže jedan od retkih medija za demokratiju.
Tema o kojoj više treba da se priča?
Ja sam za to da uvek treba pričati o onome što nije nužno prijatno, a neophodno je, jer se svako od nas negde u dubini sa tim nosi. Možda je subjektivno, ali priče o ranjivosti, nesavršenosti, običnosti, integraciji traume, razumevanju sopstvenog načina funkcionisanja, programa koje smo usvojili - mogu biti dobra osnova za razumevanje čovekovog funkcionisanja kroz sve druge oblasti života. A koja je tema važnija od one kroz koju učimo da razumemo sebe?
Poruka za čitaoce Red portala?
Poruka za čitaoce bila bi nadovezivanje na prethodni odgovor, otvaranje za rad na sebi i poziv u pravcu ispitivanja svog unutrašnjeg sveta kako bi i u spoljašnjem autentično postojali. Ukoliko vam na tom putu bude potrebna podrška, u redu je da je zatražite. Niste sami.
Psihoterapijski savetnik Marija Jovanović još za vreme studija socijalnog rada na Fakultetu političkih nauka upisuje edukaciju iz psihoterapijskog pravca transakciona analiza, na kojoj uspešno završava 5. godinu i bavi se savetovanjem i psihoterapijom pod supervizijom. Trener je emocionalne pismenosti, autor radionice Uticaj emocionalne ne/pismenosti na odnose koje stvaramo, kao i učesnik brojnih seminara iz oblasti ličnog razvoja.
Foto: redportal.rs
U radu sa klijentima, pored dijagnostičke procene i plana tretmana, kao važan faktor ističe odnos koji se gradi na relaciji terapeut-klijent. Naglašava značaj holističkog pristupa pojedincu i poštovanje klijentovog tempa kroz proces.
Sa njenim načinom rada više se možete upoznati na Instagram profilu @psihoterapija_sa_marijom.
Autor: redportal.rs
