Postoji razlika između vremena koje merimo pomoću sata i onog koje doživljava naš mozak, tvrdi Adrijan Bežan, profesor Univerziteta Đuk u Severnoj Karolini i autor popularnih naučnih knjiga Dizajn u prirodi, Fizika života, Sloboda i evolucija.
Foto: Pixabay.com/un-perfekt
On veruje da se ljudsko poimanje vremena modifikuje zbog fizičkih promena u mozgu i telu, koje nastaju kao prirodan proces starenja.
Za mozak, vreme ne predstavlja broj na satu, već zbir zabeleženih događaja. Što se više novih informacija obrađuje, period se produžava.
Ali, ako se ponavljaju i ne zahtevaju pažnju, mozak prestaje da ih beleži, objašnjava profesor, čiju teoriju podržavaju i drugi naučnici.
Kao rezultat toga, dani se pretvaraju u monoton niz, pa se često sećamo samo fragmenata onog što smo doživeli u proteklih nedelju dana. Subjektivno nam se čini da se vreme ubrzava, iako se objektivno ništa ne menja.
U ranom uzrastu, mozak je u stalnom stanju istraživanja. Svaki dan je ispunjen novim iskustvima koja zahtevaju obradu i pamćenje. Čak i neke jednostavne radnje postaju značajne, jer se dešavaju prvi put.
Kasnije se pretvaraju u rutinu kojoj nikakva analiza nije potrebna. Kako godine prolaze, količina novosti se smanjuje, a percepcija vremena se menja usled efekta ponavljanja.
Ono što se u detinjstvu činilo beskrajno dugim, kasnije se sabija u kratke intervale.
Dok ljudska jedinka ne uđe u zrelo doba, mnogi procesi postaće automatski. Svakodnevne radnje ne zahtevaju napor i podsvesno prate poznati obrazac.
Mozak prestaje da obraća pažnju na njih i više ih ne registruje kao odvojene događaje i impresije koje treba detaljno istražiti, kažu neurolozi, primećujući da to smanjuje i broj unutrašnjih prekidača u moždanoj aktivnosti. Što je manje takvih prekidača, to se čini da je protok vremena brži.
Fizičke promene takođe igraju značajnu ulogu. S godinama opada nivo dopamina, ključnog neurotransmitera i hormona koji prenosi signale između nervnih ćelija, igrajući glavnu ulogu u sistemu nagrađivanja, motivaciji, fokusu, pamćenju, regulaciji pokreta.
To utiče na sposobnost mozga da registruje događaje i razlikuje ih. Uz nizak dopamin osetljivost na promene se smanjuje, a stvarnost se doživljava kao manje živopisna, što pojačava subjektivni efekat ubrzanja vremena.
Foto: Unsplash.com
Kako da usporimo ovaj proces? Stručnjaci napominju da ga je nemoguće zaustaviti, ali se može prilagoditi. Nove informacije ostaju ključne: iskustva, rute, veštine, interakcije. Sve što izbacuje mozak iz režima autopilota povećava broj upamćenih događaja. Fizička aktivnost i emocionalna angažovanost su takođe važni, jer stimulišu proizvodnju dopamina i povećavaju perceptivnu osetljivost, navodi Popular Science.
Što je manje novosti u našem životu, to će godine brže prolaziti – ili ćemo bar tako misliti. Ljudski um ne meri vreme objektivno, već na osnovu prisustva ili odsustva nezaboravnih događaja i iskustava koje treba zapamtiti. Zato je kvalitet tih utisaka vredniji i značajniji od njihove količine.
PSIHOLOGIJA: Najčešćih 7 osobina GLUPIH LJUDI 🤪
Autor: nportal.rs / Kurir
