Uprkos uvreženoj slici lukavih i gotovo karikaturalno zlih osoba, ta oznaka se u stvarnosti odnosi na vrlo mali broj ljudi i podrazumeva specifične obrasce ponašanja, pa čak i u muško-ženskim odnosima, prenosi b92.net.
Laži su stalno prisutne i deo su svakodnevice
Svako povremeno slaže, bilo da je reč o bezazlenoj laži ili o pokušaju izbegavanja odgovornosti. Međutim, patološko laganje je gotovo stalna navika, kaže dr Dru Kertis, vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Teksas u Tajleru.
- Govorimo o proseku od devet do deset laži dnevno - ističe dr Kertis, koji se bavi istraživanjima ove problematike. U suštini, to je manje svesna odluka, a više automatska reakcija.🧐
Lažu u svim situacijama i o svemu
Niko ne postaje patološki lažljivac zbog jedne svađe ili jednog izolovanog slučaja. Kako objašnjava dr Kertis, reč je o širem, hroničnom obrascu koji se proteže na gotovo sve odnose, situacije i teme. To znači da takva osoba ne iskrivljuje istinu samo kada je s nekim u sukobu ili ne ulepšava svoje kvalifikacije samo da bi impresionirala kolege, već kompulzivno laže porodici, saradnicima, na društvenim događajima i u usputnim razgovorima sa nepoznatim ljudima.😯
Ne lažu nužno iz očigledne koristi
S obzirom na izraz patološki, lako je pretpostaviti da osoba laže zbog pažnje, moći ili lične koristi. Međutim, za razliku od strateških laži koje služe izbegavanju kazne ili ostvarivanju koristi, patološke laži ne donose očiglednu korist, objašnjava dr Ni. Istraživanje dr Kertisa čak pokazuje da patološki lažljivci često nisu ni svesni da lažu. Motivacija je, kaže dr Ni, unutrašnja: želja da se osećaju vredno, prihvaćeno ili da imaju kontrolu.
RASPISANI IZBORI u Fudbalskom savezu Srbije ⚽
Autor: Index.hr / superzena.b92.net
