Zašto uvek UDARAMO baš MALI PRST 🤔🤕

Podseća nas koliko je važan svaki korak 😅

Gotovo da ne postoji osoba koja bar jednom nije opsovala sudbinu nakon što je u mraku pokupila ivicu kreveta pravo malim prstom. Taj kratki, ali intenzivni bol deluje nesrazmerno udarcu. Zašto baš mali prst tako često strada?🤔

Pre svega, anatomija. Mali prst na stopalu nalazi se na samoj ivici, blago je isturen i najmanje je zaštićen. Dok hodamo, naročito po kući, krećemo se na autopilotu. Mozak procenjuje rastojanja na osnovu rutine, ali je dovoljno da sto bude pomeren nekoliko centimetara i mali prst prvi ulazi u kontakt.😵

Tu je i biomehanika kretanja. Prilikom zamaha noge unapred, spoljašnja ivica stopala često ide nešto šire od ostatka tela. U uskim prolazima ili pored nameštaja, upravo taj deo najlakše zakači prepreku.👟

Bol je posebna priča. Iako mali prst nije najveći, u njemu se nalazi mnogo nervnih završetaka, a udarac obično dolazi naglo i bez pripreme. Reakcija je trenutna i intenzivna. Slično objašnjavaju i ortopedi sa institucija poput Mayo Clinic, koji ističu da su prsti osetljivi zbog guste mreže nerava i tankog sloja mekog tkiva.🤕

Postoji i psihološki faktor: neočekivan bol deluje jače od očekivanog. Kada znamo da sledi udarac, telo se instinktivno priprema. Kada ga ne očekujemo, doživljaj je dramatičniji.

Kako smanjiti rizik? Dobra rasveta, stabilan raspored nameštaja i izbegavanje hodanja po mraku bez potrebe mogu pomoći. A ako do udarca ipak dođe, led, mirovanje i podizanje stopala ublažiće tegobe. U većini slučajeva bol prolazi brzo, ali ako se javi otok, deformitet ili nemogućnost oslanjanja, potrebno je potražiti lekarsku pomoć.

I tako, mali prst ostaje mali, ali sa velikom sposobnošću da nas podseti koliko je svaki korak važan.😅