Dugotrajan stres ne ostaje samo na nivou osećaja napetosti ili nervoze, on pokreće čitav niz procesa u organizmu. Kada smo stalno pod pritiskom, telo ne pravi razliku između realne opasnosti i psihološkog stresa, poput rokova, problema na poslu ili briga. Aktivira se tzv. bori se ili beži (fight or flight) odgovor, a nadbubrežne žlezde luče hormon kortizol.
Problem nastaje kada kortizol ostaje povišen duže vreme. Tada dolazi do poremećaja sna, slabljenja imunog sistema i povećanja upalnih procesa u telu. Dugotrajan stres utiče i na varenje, jer organizam energiju preusmerava sa digestivnog sistema na preživljavanje. Zbog toga se često javljaju nadutost, bolovi u stomaku i promene apetita.
Na duže staze, hronični stres može doprineti povišenom krvnom pritisku, hormonskom disbalansu i povećanom riziku od anksioznosti i depresije. Telo nam zapravo stalno šalje signale da mu je potreban odmor, ali ih često ignorišemo. Prepoznavanje tih znakova prvi je korak ka vraćanju ravnoteže.
Potisnute EMOCIJE mogu uticati na FIZIČKO ZDRAVLJE 😮
Autor: Balša Stupar
