Nedavna istraživanja pokazuju da jedan protein, koji inače upravlja metabolizmom masti i našim unutrašnjim biološkim satom, može drugačije da reaguje na pojedine vrste masti toliko da utiče i na način na koji se ponašamo, prenosi b92.net.
Kod laboratorijskih životinja koje su dobijale hranu bogatu zasićenim i hidrogenizovanim mastima primećeno je da lipidi remete sposobnost organizma da prepozna skraćivanje dana. Umesto očekivane pripreme za period manjka hrane, životinje su počele da jedu više. U praksi, to znači da deo našeg nagomilavanja kilograma tokom zime i jeseni ne potiče samo od sezonskih navika i utešne hrane, već i od duboko ukorenjenih evolutivnih procesa koji nas podstiču da pravimo zalihe.🍔
Manje dnevne svetlosti
Kada su dani kraći, stvara se manje serotonina, pa raste želja za ugljenim hidratima koji pomažu da se taj nedostatak nadoknadi. Takva hrana nam deluje primamljivije i pozitivno utiče na raspoloženje, što često dovodi do veće konzumacije kalorija.
Hladnije temperature ❄️
Organizam troši mnogo energije na održavanje telesne temperature. Kako se kraj jeseni približava i temperature padaju, telo aktivira mehanizme koji podstiču potrebu za dodatnim gorivom, a u okruženju gde je kalorična hrana dostupna, to lako preraste u prejedanje.
Masne naslage kao zaštita 🤔
Evolutivno gledano, dodatne rezerve masti u hladnom periodu nekada su nam bile neophodne. Naš organizam je vekovima razvijao strategiju da tokom jeseni poveća zalihe energije, jer je nekada zima značila period oskudice. Iako u savremenim uslovima više ne moramo biti tako oprezni, ti biološki mehanizmi su ostali isti.
Autor: Telegraf.rs / b92.net
