Ovako TIŠINA utiče na mentalno zdravlje 🤫

Efekti mogu biti pozitivni i negativni, u zavisnosti od toga da li je tišina stvar izbora ☝️

Tišina nije uvek samo odsustvo buke. Ona može značajno uticati na naše mentalno zdravlje. Sa jedne strane, mirni trenuci pomažu telu da se oporavi, jer tišina smanjuje nivo hormona stresa, kortizola, i omogućava našem mozgu da izađe iz stimulacijske trke.

Međutim, tišina može imati i mračniju stranu. Kada je nametnuta, na primer, kroz izolaciju, odbacivanje ili socialnu neaktivnost, ona stvara osećaj nemoći. U psihijatrijskim istraživanjima, prazna tišina se povezuje sa depresivnim stanjima, gde ljudi osećaju unutrašnju vakuum, gubitak glasnosti i socijalnu udaljenost.

Takođe, tišina koja nastaje zbog stigme i stida. Kada ljudi ne pričaju o problemima može produbiti osećanja tuge i bespomoćnosti. U ekstremnim slučajevima, dugotrajna tišina u izolaciji može uzrokovati anksioznost, probleme sa spavanjem, pa čak i psihosomatske simptome.

Sa druge strane, kada izaberemo tišinu kao svestan predah, odnosno kao trenutke samotnog razmišljanja, ona može biti lekovita. Studije pokazuju da takvi trenuci povećavaju interoceptivnu svest (osećanje unutrašnjih stanja tela), podstiču umna lutanja (mind-wandering) i smiruju prefrontalni korteks, što doprinosi boljem emotivnom balansiranju.