Na prvi pogled, osobe koje uvek pomažu drugima deluju nesebično i stabilno. Međutim, psiholozi upozoravaju da se iza te potrebe često krije duboki strah, a to je strah od odbacivanja i želja za prihvatanjem.
Takvi ljudi često stavljaju tuđe potrebe ispred svojih, jer veruju da će ih drugi voleti i ceniti samo ako su uvek tu.
Vremenom, ova navika vodi ka emocionalnom iscrpljenju, osećaju praznine i potisnutoj ljutnji. U pokušaju da budu dobri za sve, oni često zaboravljaju na sebe i ne umeju da kažu ne. To nije istinska dobrota, već mehanizam preživljavanja koji potiče iz nesigurnosti. Prvi korak ka promeni jeste postavljanje granica i shvatanje da prava vrednost ne zavisi od toga koliko dajete drugima, već koliko brinete i o sebi.
Koji je NAJBOLJI POLOŽAJ ZA SPAVANJE? 🤔
Autor: redportal.rs
