Kada je Vanesa Elijas prvi put čula za termin "Sindrom deficita igre", sve joj je postalo jasno. Već je primetila da pretrpani rasporedi njene dece u Konektikatu, kao i dece u celoj zajednici, ostavljaju premalo prostora za slobodnu igru. Sada je taj problem dobio i ime.
Sindrom deficita igre nije zvanična medicinska dijagnoza koju propisuje pedijatar, već pojam koji stručnjaci koriste da opišu pad nestrukturisane igre i posledice koje ta deprivacija ostavlja: smanjenu sreću i narušeno mentalno blagostanje kod mladih.
Od organizovanog sporta do anksioznosti
Piter Grej, profesor psihologije na Bostonskom koledžu i vodeći istraživač na polju dečje igre, kaže da uskraćivanje igre traje još od 1950-ih godina. On navodi da je to rezultat kombinacije društvenih faktora:
- Stroži školski programi.
- Više organizovanih sportova i aktivnosti koje vode odrasli.
- Povećan strah roditelja za bezbednost dece.
- Dominacija ekrana i društvenih medija.
Grej definiše slobodnu igru kao "aktivnost koju deca sama pokreću i usmeravaju, a koju rade isključivo zato što to žele, a ne zbog nagrada ili trofeja". To nije trening gimnastike ili mali fudbal, već istraživanje dvorišta ili neformalno druženje sa vršnjacima.
Gubitak kontrole nad sopstvenim životom
Oduzimanje slobodne igre ima stvarne negativne posledice. Grej naglašava da kroz igru deca razvijaju samopouzdanje u rešavanju problema i stiču "unutrašnji lokus kontrole" – uverenje da su oni sami odgovorni za svoje živote.
- Kada deci uskraćujemo priliku da stvari rade sami, uključujući igranje, uskraćujemo im priliku da odrastu - kaže Grej.
Roditelji, poput onog tate iz Vajominga, primećuju da je postalo gotovo nemoguće dogovoriti igranje jer su svi prijatelji zauzeti putujućim sportskim timovima i drugim aktivnostima.
Igra kao lek za mentalno zdravlje
Američka akademija pedijatara (AAP) naglašava vitalnu važnost igre, preporučujući čak i pedijatrima da je "prepisuju" tokom redovnih pregleda.
Dr Arva Nasir, pedijatar i profesor na Univerzitetu Nebraska, objašnjava da igra donosi deci radost, koja je "prirodan i moćan protivotrov za depresiju i negativna osećanja".
Alarmantan je podatak da je mentalno zdravlje mladih u stalnom padu. Stopa anksioznosti i depresije kod dece je naglo porasla poslednjih godina, pogoršana pandemijom Kovida-19, što je navelo bivšeg glavnog hirurga SAD, dr Viveka H. Murtija, da izda javno upozorenje o krizi mentalnog zdravlja dece.
Piter Grej ističe da se efekti deficita igre manifestuju posebno u tinejdžerskom dobu, kada su mladi najranjiviji na mentalne probleme. Tinejdžeri koji nikada nisu imali priliku da budu samostalni i da sami rešavaju probleme postaju "psihološki krhki".
- Niste naučili da budete otporni. Niste naučili da se možete nositi sa nasilnicima, da možete pasti i da to nije kraj sveta, da se telo samo leči ili da se možete izgubiti i pronaći put kući -zaključuje Grej.
Za mnoge roditelje, jedini izlaz je prevazilaženje sopstvenih briga i davanje prioriteta slobodnoj igri.
ELITA 9✨: Aneli NE MOŽE DA SE ODVOJI od Luke ❤️🔥
Autor: redportal.rs
