Ivo Andrić je poznati srpski i jugoslovenski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije, rođen 9. oktobra 1892. godine u Travniku.
Iza sebe ima veliki broj značajni dela i jedan je od retkih čija su gotovo sva dela stekle popularnost, i pored najpoznatijeg romana Na Drini ćuprija. Ovaj roman govori o prolaznosti života, ali isto tako vešto je Andrić pisao i o ljubavnim i poučnim temama.
Andrić 1961. godine dobija Nobelovu nagradu za književnost i ostaje upisan u istoriju istaknutih pisaca jednog teškog vremena.
Njegova ruka pisala je ono što joj je diktirao njegov um i tako su nastali neki od najlepših citata o životu, prijateljstvu i ljubavi. Među citatima koji se pamte su oni zabeleženi u knjizi Znakovi pored puta, koja je omiljeno štivo mnogim generacijama.
1. Mladost je srećno doba u kome čovek počne da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima.
2. Onaj koji ne iznosi nežni cvet svoje duše na vetrove iskušenja, pa makar ga i celog spasio i preneo do kraja, tome je kao da ga nikad nije ni imao.
3. Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.
4. Lepša duša dublje jeca.
5. Što ne boli - to nije život, što ne prolazi - to nije sreća.
6. Svi pravi životi su lepi i teški.
7. Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.
8. Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se plašili. A nije trebalo. Trebalo je živeti.
9. Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna.
Autor: ona.telegraf.rs