Kažu da su udomljeni psi najzahvalniji, međutim priče s udomljavanjem ponekad nemaju sretan kraj.
Tako je bilo i s Tijanom, iz osječkog azila koja je pet i po godina čekala da je neko primi u svoj dom.
I dočekala je, porodica iz Dalmacije je došla po nju čak u Osijek, ali ova priča nije imala srećan kraj. Nakon samo jednog dana, vratili su je u azil pod opravdanjem da se "ne slaže s mačkama i da je prevelika".
- Nisam vam odmah pisala o tome jer je i meni trebalo vremena da prožvaćem, da prespavam, da prebolim - to ne! To ne ide samo tako. Znate je l' da, pa znate pomogli ste nam da organiziujemo put, da smo za vikend vozile Deksa, Enzu i Tijanu u Dalmaciju, Split i Šibenik su bile njihove destinacije, odnosno trebale biti, ono što je trebalo biti put snova, ono što je Tijana čekala PET I PO godina u azilu pretvorilo se u debakl, u maltretiranje u autu na ne baš kratkom putovanju i lomljenje srca - povratak u azil, započeli su svoju objavu volonteri osječkog azila.
- Da, odustali su. Premda su dogovori trajali tjednima, bile smo na raspolaganju za sva moguća pitanja, sve smo rekle preko telefona jer, kako nas ljudi često zezaju nekad smo i prestroge u opisivanju, odnosno bolje da mislite da su gori nego što jesu prije nego ih udomite, sve vam kažemo, bolje tako nego da posle nalazite kojekakve zamerke psima za koja vas mi kao nismo upozorili. Ovog puta ispade da je Tijana prevelika. Nešto potpuno banalno, i dodaju.
- Čekala je 5 i po godina taj dan, drugi skupe za put, sednu u auto i dovezu ti je, ti odmah idući dan zoveš (sreća pa nismo otišle nazad) i kažeš da ipak radije ne. Ja to razumem, odnosno ne razumem, lažem sad, nerazumem takve priče, razumem kad razmišljaš (i trebaš razmišljati jer nekome i samome sebi mienjaš život!) pa se predomisliš, ali onda se ne upuštaš u to, ali ne kužim kad sve finalizuješ, i onda kao malo dete se prosto predomisliš, dodali su na stranici.
- Da sam bar ja dobila tu šamarčinu umesto nje, da sam je bar mogla nekako poštedeti svega ovoga ali nisam, ona je ta kojoj je za trenutak (jedan jedini trenutak u tih 5 i po godina) dato, a onda uzeto. Nadam se da zapravo ni ne razumei šta se dogodilo jer ne razumem ni ja. I inače sam obzirnija prema ljudima, mi stvarno ne upiremo prstom i ne prozivamo, ali ovo je i meni ubilo sve u meni, ovo nije igra ljudi moji, vi ste odrasli ljudi (samo takvima udomljavamo pse) i trebali biste razmisliti, dobro razmisliti, zbrojiti se i oduzeti pre nego li samo tako slomite nečije srce, piše volonterka na kraju objave.
Autor: Klix.ba
