Priča o mališanima iz ivanjičkog sela koji ne žele da napuste svoju dedovinu podseća nas da ima nade 😊 😎
Dvanaestogodišnji Filip i desetogodišnja Nikolina Prodanović iz ivanjičkog sela Budoželja svakodnevno brinu o velikom broju životinja – od koza i ovaca do kokošaka, patki i gusaka, krava… 😊 Hrane ih, izvode na ispašu, a uz sve to su i odlični đaci. Iako planiraju da završe fakultete, sigurni su da se života na selu i svojih životinja nikada neće odreći. 🥰
Filip se prisetio kako se rodila njegova ljubav prema životinjama: 👇🏻
Kad sam bio mali, ja sam išao sa babom u štalu i tako se rodila ljubav prema životinjama i sada imam njih. ❤️ Oni su mi kao najbolji drugari. Imam pet koza i jarca. ❤️
Dan sa njima mi protiče tako što kada ustanem, prvo pomuzem dve koze i onda ih izvedem napolje, popodne ih vratim da piju vodu i da budu malo u štali. Posle ih izvedem i predveče kada ih vratim, one pasu tuda oko kuće i vole da brste kupine. Svaka od koza zna da se odazove na njeno ime. Osim koza imam pet-šest vrsta kokošaka, po dve vrste patki i guski, krave, ovce, svinje… 😊
A potom je otkrio i planove za budućnost: 👇🏻
Osećam ljubav prema selu pa planiram ovde i da ostanem. Voleo bih da upišem veterinarsku školu ili bogosloviju, pa ću videti za ove dve godine šta ću da završim.
Iz Budoželje stiže priča koja podseća da ljubav prema radu, porodici i životinjama nema veze sa godinama. Filip i Nikolina Prodanović svojim primerom pokazuju da selo ima budućnost – dok god postoje deca koja ga vole i ne odriču ga se. ❤️
Kad sam bio mali, ja sam išao sa babom u štalu i tako se rodila ljubav prema životinjama i sada imam njih. ❤️ Oni su mi kao najbolji drugari. Imam pet koza i jarca. ❤️
