Niko mi ne pomaže u crtanjuu, ali kad e znam šta da nacrtam, pitam mamu, pa mi ona kaže, ali ja se setim nečeg drugog. ☝🏻
Šestogodišnja Drina Jovanović iz Ivanjice danas je otvorila vrata svog doma i, poput biserne školjke, otkrila svet bogate mašte, slobode i boja. U nesvakidašnjoj izložbi priređenoj u stanu porodice Jovanović, predstavljeni su njeni sjajni crteži – iskreni, razigrani i puni emocije, baš onakvi kakva je i sama Drina. 💕🥰
O svom stavaralaštvu Drina kaže: 👇🏻
Baš mnogo davno, kad sam imala tri godine, počela sam da crtam zvezde i neke lepe stvari. 🥰 Otad sam saznala da je mnogo lepo da se crta. Osećaj kad crtam je mnogo lep. Kad nešto zamislim, kakav da bude crtež, tad ja to i dodam... I ništa ne zaboravljam. 😎 Volim da crtam i druge stvari, životinje, leptire, travu, cveće... Niko mi ne pomaže u crtanju, ali kad ne znam šta da nacrtam, pitam mamu, pa mi ona kaže, ali ja se setim nečeg drugog, pa onda to nacrtam. ☝🏻 Htela sam da se zahvalim najviše Milici i Anici, koje su mi učiteljice, zato što je Milica kupila nešto što nikad nisam imala, nešto tvrdo i kockasto, beli papir, ali kad okreneš liči na kocku... 💕😎
Drina se mnogo zahvalila i svojoj mami Bojani Jovanović, koja je organizovala izložbu u porodičnom domu, i koja je za InfoLIGA portal izjavila: 👇🏻
Meni je puno srce. Drinu podržavam svakodnevno u svemu što ona voli i u svemu u čemu se ona oseća prijatno. 💕 Ne crta ona sa idejom da to neko vidi i da mi to izlažemo. Mi uživamo u tome što ona nacrta i mislim da je to dobar način da ona kanališe svoja osećanja, svoje emocije kakve god one bile. Ne mora ona sutradan da ništa radi u vezi sa umetnošću, niti ja imam ambicije tog tipa, niti smo iz tog razloga sve ovo organizovali. Lepo mi je da se u ovom uzrastu ona bavi takvom aktivnošću. Sve što je odvaja od telefona i ekrana za mene je dobro, i pozitivno, i ima smisao. 💪🏻
Baš mnogo davno, kad sam imala tri godine, počela sam da crtam zvezde i neke lepe stvari. 🥰 Otad sam saznala da je mnogo lepo da se crta. Osećaj kad crtam je mnogo lep. Kad nešto zamislim, kakav da bude crtež, tad ja to i dodam... I ništa ne zaboravljam. 😎 Volim da crtam i druge stvari, životinje, leptire, travu, cveće... Niko mi ne pomaže u crtanju, ali kad ne znam šta da nacrtam, pitam mamu, pa mi ona kaže, ali ja se setim nečeg drugog, pa onda to nacrtam. ☝🏻 Htela sam da se zahvalim najviše Milici i Anici, koje su mi učiteljice, zato što je Milica kupila nešto što nikad nisam imala, nešto tvrdo i kockasto, beli papir, ali kad okreneš liči na kocku... 💕😎
