Većina ljudi nakon odlaska u penziju usporava tempo života. Huan Lopez Garsija iz Španije dodao je gas. 😎
Bivši automehaničar iz Toleda počeo je da trči tek nakon što je u 66. godini otišao u penziju, a tada jedva da je mogao da istrči kilometar. Danas, sa 82 godine, on je svetski rekorder u ultramaratonu i glavni je subjekat nove naučne studije koja pokušava da objasni kako je zadržao izuzetnu fizičku spremu u dubokoj starosti.
Evropski tim naučnika podvrgao je Garsiju nizu detaljnih testova i utvrdio da se njegova izvanredna forma može objasniti kombinacijom tri ključna faktora.
Pre svega, njegov VO₂ max - najvažniji pokazatelj sposobnosti organizma da primi i iskoristi kiseonik, najviši je ikada zabeležen kod osobe starije od 80 godina. Dok se kod većine ljudi ovaj parametar smanjuje za oko 10 odsto po deceniji nakon 30. godine, kod Lopeza Garcije on se povećavao od trenutka kada je počeo da trenira i danas se poklapa sa vrednostima zdravih muškaraca u dvadesetim godinama.
Testiranja su pokazala i da njegovi mišići izuzetno efikasno koriste kiseonik iz krvi, što mu omogućava dugotrajno trčanje stabilnim tempom, osobinu ključnu za ultramaratonce koji se takmiče na stazama dugim i do 160 kilometara.
Garsija je svoju prvu trku istrčao sa 70 godina, a danas drži svetski rekord u ultramaratonu na 50 kilometara u starosnoj kategoriji od 80 do 84 godine. Tokom 2024. godine osvojio je i titulu svetskog maratonskog prvaka u svojoj starosnoj grupi, sa vremenom 3:39:10, uz postavljanje evropskog rekorda.
Istraživači su utvrdili i da ima izuzetno efikasno sagorevanje masti - 0,55 grama u minuti, što je nivo karakterističan za znatno mlađe i utreniranije sportiste. Za razliku od većine ljudi, koji masti koriste kao gorivo pri umerenim naporima, on počinje da ih sagoreva tek na oko 77 odsto maksimalnog opterećenja, što ukazuje na visoku energetsku efikasnost.
Uz to, ima zdrav indeks telesne mase, visok udeo mišićne mase za svoje godine i povišen nivo hemoglobina, proteina koji omogućava efikasan transport kiseonika kroz organizam.
Autori studije ističu da ovi podaci pokazuju kako započinjanje i održavanje treninga izdržljivosti čak i u poznim godinama može usporiti fiziološke procese starenja. Ipak, naglašavaju da Garsija nije "nadčovek". Neki parametri, poput laktatnog praga i ekonomičnosti trčanja, dobri su za njegove godine, ali ne i izuzetni.
Sam Lopez Garsija kaže da je u početku želeo samo "da malo trči kako bi sačuvao zdravlje", ne sluteći dokle će stići. Danas trenira uz pomoć trenera, pretrči oko 65 kilometara nedeljno, uz intervale sprinta, dok se pred trke ta kilometraža gotovo udvostručuje. Nekoliko puta nedeljno radi i trening snage, a ishrana mu je, kako kaže, "sasvim normalna", po principima mediteranske ishrane.
Odustajanje mu, kako kaže, nije ni na kraj pameti.
- Sećam se svojih baka i deka, u tim godinama bili su kao mali starci. Danas se ja ne osećam staro - poručio je Lopez Garsija.
Autor: Redportal.rs
