GACKO: Baka Milica Mika Andrijašević iz gatačkog sela Stepen napunila je 92. godinu života, a ove zime oplela je vunene čarape na dar gotovo svakoj kući u ovom gatačkom selu, gde živi od 1956. godine.
Za portal https://www.hercegovinapromo.com/ baka Mika poručuje da je to je samo mali znak pažnje, prema komšijama koje su i njoj pri ruci bili sve ove godine. Pozitivna i vedrog duha bez obzira na životne nedaće kojih nije manjkalo, nikada duhom nije klonula. Naprotiv, primer je kako treba i mlađe generacije da se ponašaju. 💪
- Za jedan par čarapa potrebna su mi dva do tri dana, sve zavisi od ostalih obaveza. Ovo je moj najskromniji znak pažnje jer svi ti ljudi su bili tu za mene kada je i meni bilo teško. Tačno je da pletem svakodnevno te da mojih čarapa, osim na Stepenu i u Hercegovini, ima širom zemlje, pa i do Beograda i Novog Sada - poručuje uz osmeh baka Mika. 😎
Foto: Hercegovinapromo.com/Hercegovinapromo.com
Iako je život nije mazio, uz brojne nezgode, vedrina kojoj odiše, opominje nas da moramo stremiti ka boljem. Dodaje, zdravljem je zadovoljna s obzirom na godine. I danas vitka i na noge lagana, bez bora na licu, poručuje da umereni rad i fizička aktivnost svakome od nas mogu produžiti život.
- Da mi nije malih problema sa bubrezima, mogla bih reći da sam odličnog zdravlja. No i ovako se ne žalim, pletem bez naočara, a danas vidim omladinu koja slabije od mene vidi i sa 15-20 godina, valjda zbog tih mobilnih telefona - jasna je baka Milica. 😏🧐
Baka koja živi SAMA U SIBIRU 80 GODINA 😲
Baka, plete svakodnevno, kako bi "prekrstila vreme" i naglašava da je zima idealno godišnje doba za to.
- Neka malo i minusa, zima je. Imam drva , toplo mi je a oplešću i koje čarape više. Kada dođe proleće, ako Bog da, ponovo ću u vrt, posaditi nešto povrća da imam za sebe - kazala je starica, a sve u društvu mačke po imenu Žuća, koja se ne razdvaja od nje, čak ni noću. 😸❤
Težak život, još teže detinstvo podno Lebršnika i Volujaka Miku, o kojoj komšije imaju samo reči hvale, nije odvojio od njenog prepoznatljivog duha, pitke reči i gostoprimstva.
- Imala sam teško detinstvo, život me nije štedio. U toku Drugog svetskog rata partizani su znali biti na doručku u kući, a četnici na ručku. Bila su to teška vremena. Ne daj Bože da se ikad nešto slično ponovi!
Umeren rad i domaća hrana, prema njenim rečima, recept su za dugovečan i zdrav život. Ranije su ljudi mnogo više pešačili, ručno kosili. Čuvala se stoka, voda se dogonila sa obližnjih izvora, a momci i devojku su peške išle i na sijela uveče, sada su došla neka druga vremena. Ali neka, sve u svoje vreme! 😏
Deka iz Vršca pokazao kako se brine o drugima! 🕊️
Dobrota se nalazi u srcima ljudi ❤
Autor: Miloš Vasiljević
