Tri godine od 30. AVGUSTA: Gde je danas CRNA GORA? 🤔

Velika očekivanja, ali ostvarenja delimična

Na današnji dan 2020. godine u Crnoj Gori su održani parlamentarni izbori na kojima je tada vladajuća Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića izgubila većinu. Međutim, političke kombinatorike nakon proglašenja rezultata i pobede izgleda nisu opravdale očekivanja građana koji su 30. avgusta zaokružili neke od tri pobedničke koalicije.

U novembru 2019. godine DPS je održao partijski kongres na kojem je Đukanović najavio obnovu Crnogorske pravoslavne crkve. Deset dana kasnije, pokušaj je atentat na episkopa budimljansko-nikšićkog Joanikija. Zatim je Skupština Crne Gore usvojila Zakon o slobodi veroispovesti, prema kojem je položaj Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori znatno otežan, a imovina SPC trebalo je da pređe u državno vlasništvo. Negativno mišljenje o ovom zakonu dala je Venecijanska komisija, a većina verskih poglavara u svetu, uključujući i papu Franciska, apelovali su da se zakon ne donosi bez saglasnosti svih verskih zajednica u Crnoj Gori.

Pošto je Skupština usvojila sporni zakon, nakon što su u skupštinskoj sali uhapšeni svi poslanici opozicionog Demokratskog fronta koji su pokušali da spreče glasanje i insistirali na daljim razgovorima vlasti sa crkvenim velikodostojnicima, počeli su najpre spontani protesti, a potom su prerasli u litije širom Crne Gore.

Foto: Fejsbuk/Fejsbuk

Većinu glasova na izborima 30. avgusta 2020. godine osvojile su tri opozicione koalicije - Za budućnost Crne Gore (prošireni Demokratski front), Demokratska Crna Gora i Ujedinjena reformska akcija. Zajedno su imali 41 poslanički mandat, što je broj neophodan za parlamentarnu većinu. Od toga je ZBCG imala 27 mandata, odnosno dve trećine.

Mandat sa sastav Vlade dobio je Zdravko Krivokapić, nosilac izborne liste ZBCG. Ipak, on je počeo zagovarati formiranje tzv. ekspertske Vlade bez učešća političkih stranaka. Ali ni tu nije bio potpuno dosledan, pa je tako Demokratska Crna Gora dobila mesto predsednika Skupštine, a URA mesto potpredsednika Vlade zaduženog za koordiniranje službama bezbednosti.

Bez obzira na ovakav stav, poslanici ZBCG su glasali za Vladu Zdravka Krivokapića. Nije bila dugog veka i ostala je bez podrške u parlamentu, februara 2022. godine. S druge strane, Krivokapić je ostao i bez uticaja u srpskom biračkom telu, pošto je više puta najavljivao, a zatim odlagao potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, što je bilo jedno od glavnih očekivanja građana koji su glasali za ZBCG. Umesto nje, izabrana je nova Vlada na čelu sa Dritanom Abazovićem, ali uz manjinsku podršku druge parlamentarne većine, čiji je glavni deo bio DPS.

Foto: spc.rs

Abazovićeva Vlada uradila je ono što je većina građana očekivala 30. avgusta - potpisala je Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Nije uspela da opstane ni četiri meseca, jer je i njoj izglasano nepoverenje u Skupštini.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 11. juna ove godine, stranke koje su 30. avgusta osvojile 41 poslaničko mesto su sada, samo u drugačijim koalicijama i sa novoformiranim Pokretom Evropa sad, osvojile 50 poslaničkih mandata. Prethodno je u drugom krugu predsedničkih izbora, uz podršku ZBCG, Demokrata i pokreta URA, kandidat Pokreta Evropa sad Jakov Milatović pobedio Mila Đukanovića.

Premda su PES i ZBCG u koaliciji na lokalnom nivou, uključujući i u Skupštini Glavnog grada Podgorica, lider PES-a i mandatar Milojko Spajić nedavno je saopštio da ZBCG neće biti deo nove Vlade, a da će u nju ući manjinske partije koje su podržale Đukanovića na predsedničkim izborima i bile koalicioni partneri DPS-a, među kojima su Bošnjačka stranka, Albanski forum, Albanska alijansa, Demokratska unija Albanaca i Hrvatska građanska inicijativa.

Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je u ponedeljak izjavio da se razbila pobednička energija koja je postojala nakon predsedničkih izbora i da sastav Vlade treba da odražava želje građana:

Ja sam u načinu na koji sam nakon velike pobede u Podgorici pozvao konstituente koalicije ZBCG, Demokrata i Ujedinjenje, ali i GI URA, pokazao ono što građani žele, političku širinu i viziju, a mislim da je to potvrđeno na predsedničkim izborima i to je bio trasirani put. Da li neko skreće sa tog puta, građani neka procene.