Damir Imamović je bosanskohercegovački muzičar, kantautor sevdalinki i istraživač istorije sevdaha. Spada u predvodnike nove, postjugoslovenske scene interpretatora sevdaha, koja je nastala 2000-ih. Važan deo njegove karijere je stvaralaštvo novih sevdalinki, budući da veruje kako umetnost nije samo puko ponovno reprodukovanje jednog fonda pesama iz prošlosti. Nastupao je u okviru više sastava, dok je 2012. godine oformljen stalni bend Damir Imamović Sevdah taht, koji, pored njega, čine: Ivana Đurić (violina), Ivan Mihajlović (bas-gitara) i Nenad Kovačić (perkusije).
U razgovoru za Redportal.rs Damir nam otkriva koliko mu znači nagrada The Best of Europe, kojom pesmom bi opisao Sarajevo a kojom Beograd, gde je bio na najkreativnijem dejtu, kao i šta su društvene mreže donele, a šta odnele kada je reč o muzici. 🎶
Skoro si osvojio nagradu The Best of Europe britanskog muzičkog magazina Songlines. Koliko ti znači ova nagrada? 🧐
Mislim da je ova najznačajnija koju sam ikada dobio. Radi se o stvarno prestižnoj nagradi jednog važnog magazina, koji prati sva dešavanja na world music sceni. Konkurencija je bila jaka, iza nas je godina i kusur bez koncerata... Sve to doprinosi da se nagradi zaista iskreno radujem. 🤗
Opiši u 5 reči svoju muziku.
Stari šnitovi za nove haljine.
Da sutra nastupaš, kojom pesmom bi počeo i zašto? 🎶
Set-listu obično dogovaramo malo pred koncert. Osim ako smo na dužoj turneji i toliko smo već usvirani da samo prozivam pesme po raspoloženju.
Najupečatljivija regionalna muzička saradnja?
Zaista mi je teško izabrati. Svirao sam s mnogim dragim ljudima i sve te saradnje bile su potpuno drugačije: od dua sa Vlatkom Stefanovskim, preko koncerata s Jadrankom Stojaković, Vladom Kreslinom, Rambom... 🎶🎤🎵
Koje su sličnosti, a koje razlike između muzike, filozofije i arheologije?
Pa, ta „arheologija” je zapravo zajebancija: napisao sam na Tviteru da se osećam kao arheolog zbog svog „kopanja po arhivima”. Nisam studirao areologiju. Ipak, ideja arheologije je možda dobra poveznica između filozofije, koju jesam studirao, i muzike: obema pristupam kao nekom traganju za idejama, muzičkim i svim drugim… 🧐
Kojom pesmom bi opisao Sarajevo, a kojom Beograd? 😎
Kad god ulazim u Beograd, obično zapevam: Beograde, grade, mnogo mi te hvale, divnu staru pesmu koju je pevala Nada Mamula. O Sarajevu sam napisao pesmu Sarajevo, koja je jedna od mojih najpopularnijih pesama. Ipak, to je samo deo moje priče o gradu u kojem živim i kojem, na razne načine, pripadam. Možda ih bude još.
IZVOR: YT / vpro vrije geluiden
Uz koju sevdalinku lomiš čaše u kafani?
Pa, nisam baš neki lomitelj čaša. 😏
Najlepše žensko ime? 🧐
Zaista mi ne pada ništa na pamet. Imena su više nekako želje naših roditelja nego ono što bismo mi hteli biti. Retkost je da pogode. 🤣
Zima ili leto?
U svakom slučaju – leto!
A gde si bio na najkreativnijem dejtu?
U Istanbulu.
Najiritantniji smajli?
Jedno vreme sam umesto smajlija stalno pisao: smijulj. Nekako mi je to ostalo iz onog crtaća Draguljče. To je jedino što mi pada na pamet u mom odnosu prema smajlijima. Ne hejtujem ih nešto posebno. 😎
Šta su društvene mreže donele, a šta odnele kada je reč o muzici?
Kao svakome ko živi od iznošenja svog rada u javnost, društvene mreže su blagodat. Velika je stvar da mogu na direktan način komunicirati s ljudima koji prate šta radim. Jedini problem je da su društvene mreže, zbog kakofonije koja na njima vlada, dodatno skratile doseg naše pažnje. Veliki broj ljudi čita samo naslove, teško je iskomunicirati nešto kompleksnije, pa se često dešavaju nesporazumi. 😏
Imaš sledeće mreže: Fejsbuk, Tviter, Instagram i TikTok. Opiši svaku jednim muzičkim žanrom. 🎶
Instagram – glam pop;
Tviter – studentski kvartet na takmičenju pred komisijom;
TikTok – vežbanje skala na kauču;
Fejsbuk – „Eh, ono je bila muzika, a ne ovo sad…”
Koliko je u životu bitna želja? 🧐
Na Balkanu nas uče, valjda iz predostrožnosti pred razočarenjem, da ne maštamo, da ne želimo previše, da se stidimo svoje ambicije. Kao mali, prvi put sam čuo reč „ambicija” u kombinaciji sa „bolesna ambicija”. Mislim da je to simptom jedne nesrećne kulture. Moramo se prestati stideti svoje želje, ambicije, nastojanja i truda. To što neki ljudi u tome izgore ili ne uspeju nije razlog da provedemo svoje živote povijajući se i nemajući želja.
Poruka za naše slušaoce, čitaoce i gledaoce? 😅
Ako ste pročitali ovaj intervju do kraja: hvala na pažnji i grlim vas! 🤗
MARKO LOUIS: Išao sam u Siriju ZBOG NJE 😏
Autor: redportal.rs / Jovana Radić