U Čikagu predstavljena izložba UPOZNAJTE SRPSKO STRADANJE 📖🕊️

Kampanja "Upoznajte srpsko stradanje" realizuje se u saradnji sa Predstavništvom Republike Srpske u Sjedinjenim Američkim Državama i Ministarstvom za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske

Izložba "Upoznajte srpsko stradanje" predstavljena je u Čikagu, gde su digitalni sadržaji Memorijalnog centra Republike Srpske prikazani na više frekventnih gradskih lokacija, a potom i kod Sabornog hrama Svetog Vaskrsenja Hristovog, gde je Svetoj arhijerejskoj liturgiji prisustvovao veliki broj pripadnika srpske pravoslavne zajednice.

Prolaznici su zastajali, fotografisali prikazane sadržaje, čitali svedočanstva i imena žrtava, a pojedini su razgovarali sa ekipom Memorijalnog centra i iznosili svoje utiske. Tako je izložba, izvan prostora u kojem se okuplja srpska zajednica, došla i do ljudi koji su se sa njenim sadržajem prvi put susreli upravo na ulicama Čikaga.

Poseban deo predstavljanja održan je ispred Sabornog hrama Svetog Vaskrsenja Hristovog, jednog od važnih mesta okupljanja Srba u Čikagu. Velikom broju vernika i pripadnika srpske zajednice izložba je predstavljena nakon Svete arhijerejske liturgije, koju je služio Njegovo Visokopreosveštenstvo arhiepiskop novogračanički i čikaški i mitropolit srednjozapadnoamerički Longin. U svojoj besedi Mitropolit Longin govorio je o značenju Krsta, podsetivši vernike da je naša istorija stradanja neraskidivo vezana za Krst koji poštujemo.

Molimo se Bogu da Gospod pogleda, da nas pomiluje zbog našeg velikog stradanja kroz istoriju, zbog našeg nošenja životnog krsta i krsta pravoslavnih hrišćana, koji je naš narod nosio kroz istoriju, a nadamo se da ga i mi nosimo sa smirenjem trpeljivo.

Nakon liturgije, prisutnima se obratio direktor Memorijalnog centra Republike Srpske Denis Bojić, poručivši da je važno da srpski narod ima priliku da svoju priču predstavi svetu. On je naglasio i da se o srpskom stradanju mora govoriti šire, izvan nacionalnih i porodičnih okvira, uključujući i međunarodnu javnost i političke krugove.

- Imamo priliku da glas srpskog naroda bude vidljiv, da i naša priča bude vidljiva, da naše stradanje na jedan upečatljiv način bude predstavljeno svetu. Neophodno je da naše stradanje bude vidljivo visokim političkim krugovima, kako bi se razumeli procesi na Balkanu, kako bi se razumela pozicija srpskog naroda i kako bi se na nivou argumentacije razmišljalo kako dalje u budućnosti, jer srpsko stradanje do sada nije imalo tu vrstu medijskog prostora. Voleli bismo da svi znaju ko je Aleksandar Dimitrijević i da je ubijen samo zato što je bio Srbin, da se ta vrsta argumentacije utisne u svakog čoveka, ne da bi se stvarao bilo koji oblik revanšizma, nego da bi se izgradio pun identitet o sopstvenom postojanju - rekao je Bojić.

Čikago je jedno od najznačajnijih središta srpske dijaspore u Sjedinjenim Američkim Državama. Mnogi Srbi koji danas žive u ovom gradu sa sobom su doneli i porodične priče o ratovima, progonima i gubitku zavičaja. Zato je susret sa izložbom za mnoge bio i susret sa vlastitim porodičnim sećanjem. U Čikagu žive brojni Konjičani, koje je izbeglištvo i ratna strahota dovela na drugi kontinent. Rajko Draganić iz Brđana i sam je bio zarobljen u konjičkim kazamatima. Na Bradini mu je brat poginuo, a neprijatelji su mu uoči Savindana 1993. godine, u porodičnoj kući, ubili oca, suprugu i snahu.

- Spasio sam svoje troje dece i bratova dva sina. Bog mi je dao snagu da sam sve ovo izdržao - svedoči Rajko za Memorijalni centar.

O stradanjima svog naroda i svojih porodica u logoru Bradina, priču u Čikagu pronose Vaso Mrkajić i Milijana Prostran, devojački Kuljanin, koja je najstradalnija srpska porodica ovih krajeva. U Bradini joj je ubijena majka.

Dosta toga sam doživela, gledala svojim očima. Ovo je vrlo teško i bolno i naše rane nikada neće zarasti, ali dok smo mi živi živeće i sećanje na naše poginule. I kada igramo i kada pevamo i kad su naši praznici, jedan deo srca krvari i plače.

- Tu smo nastradali. Mi smo odvedeni u logore, žene i deca su zatvoreni u školu. Ako ima pravde, onda treba pravda da postoji za sve ljude, ne samo da se Srbi osuđuju, a drugi oslobađaju. Nas su napale muslimanske i hrvatske snage, Bradina je sva popaljena, nema ko da se vrati niti ima gde da se vrati - svedoči Vaso Mrkajić.

Gordana Božidarević Anastasov živi u Čikagu već dve decenije. Sa Kosova i Metohije odselila je kada je imala 8 godina. Tek sada, kada je i sama majka dvoje dece kojima svakodnevno priča činjenice o srpskom stradanju, svesna je kroz šta je prošla i njena i mnoge druge srpske porodice. Jedna od posetiteljki izložbe bila je i Mirna Kosalović, koja je 1994. godine zbog rata napustila Sarajevo i došla u Sjedinjene Američke Države. Kaže da je njena porodica u Sarajevu živela oko 300 godina i da je odluka da napuste grad bila odluka da iz njega odu zauvek. Kaže da joj je drago što je imala priliku da vidi izložbu Memorijalnog centra, posebno zbog generacija koje su rođene u Americi i koje o stradanju Srba ne znaju dovoljno.

Mnogo mi je drago da vidim ovako nešto, zato što sam još 1994. godine, zbog rata, došla na ovaj kontinent. Razumem da je stradanje bilo sa svih strana. Ali mislim da su svi drugi ljudi imali pravo da brane svoj dom, a kod Srba to nije bilo tako, nije im bilo dozvoljeno. Kao mlada osoba, želela sam da budem ambasador Srbije. Želela sam da časno i vredno branim svoje, naše, i predstavim naš narod. Ali nisam nekako uspela da činjenicama dokažem šta se tamo dešavalo.

Zato, kaže Kosalovićeva, ovakve izložbe imaju posebnu vrednost, naročito za decu srpskih porodica koja su rođena daleko od prostora sa kojih su njihovi roditelji i preci došli. Na to ukazuje i istoričar Ilija Šišarica, koji u Čikagu prepoznaje značaj kulture pamćenja i sve to prenosi sinu Rastku.

Mnogo je važno da se priča i o Prvom i o Drugom svetskom ratu, o Odbrambeno-otadžbinskom ratu. Generacije moraju da znaju odakle su, gde im je ognjište, odakle su otac i deda.

Upravo, da se ne bi ponovilo stradanje Srba u Drugom svetskom ratu, narod je morao da se brani, poručuje Predrag Crnomarčević, a zato smo, kako smatra, predstavljeni kao demonski narod. Da takav narativ mora da se zaustavi smatra i Siniša Golub, čija je porodica izbegla iz Sarajeva, a porodično imanje ostalo je na teritoriji Federacije BiH. Otac i deda su mu mnogo pričali o tome, ali smatra da mladi moraju još mnogo toga da čuju, zato je i prikaz Memorijalnog centra upravo u Čikagu veoma važan. Georgina Radovanović rođena je u Čikagu. Majka joj je iz Republike Srpske, otac iz Srbije, ali je najviše o srpskom stradanju spoznala lično istražujući.

Gledala sam i film „Svedok“ i mnogo naučila iz tog filma. Ovakav prikaz u Čikagu je veoma važan, da i drugi vide šta se dešavalo.

Sadržaji izložbe privukli su pažnju i ljudi koji nisu iz srpske zajednice, a pokazala je to i reakcija jedne posetiteljke afričkog porekla. Nesa Met Avaba objasnila je da je želela sama da vidi i čuje „drugu stranu priče“, a nakon što je pogledala izložbu rekla je da je njeno iskustvo bilo „šokantno“.

- Ovo je potpuno suprotno od onoga što svet zna o Srbima. Nikada ovo nisam čula. Nikada ovo nisam pročitala. Nikada ovo nisam videla. Ovo bi trebalo da uradite ispred Bele kuće - rekla je ona.

Protojerej-stavrofor Darko Spasojević, starešina Sabornog hrama Svetog Vaskrsenja Hristovog u Čikagu, rekao je da je tokom više od decenije svešteničke službe upoznao veliki broj ljudi koji su stradali tokom rata, među kojima i one koji su bili zarobljeni u logorima.

- Desetak godina kao sveštenik ovde, upoznao sam dosta ljudi koji su stradali u Republici Srpskoj, neki od njih koji su bili u logorima. Nedavno je ovde bio Federalni istražilac, tražio je čoveka koji je mučio naše Srbe u jednom od logora u Bosni i Hercegovini. Upoznao sam tu grupu od petnaestak ljudi koji su stradali tamo i video koliko su i sami potreseni, koliko su strašna sećanja na to njihovo iskustvo - rekao je Spasojević.

On je istakao da je važno govoriti o tim iskustvima ne samo zbog šire javnosti, već i zbog same srpske zajednice, jer borba za istinu je jedna od najvrednijih stvari koju čovek može da radi i koju jedna zajednica može da radi. I upravo je to ovde što se dešava – borba za istinu, zaključio je Spasojević.

Među velikim brojem pripadnika srpske zajednice, izložbi i liturgiji prisustvovali su konzul Republike Srpske u Čikagu Tatjana Telić i generalni konzul Republike Srbije u Čikagu Marko Nikolić. Konzul Republike Srpske u Čikagu Tatjana Telić rekla je da veliki broj Srba u Čikagu nosi lična i porodična svedočanstva.

Izuzetno je bitno i radi naše domaće javnosti, našeg naroda. Veliki broj naših ljudi ovde upravo je pobegao od takvog jednog stradanja i ima svoje lične i porodične priče. Ona je navela da je važno da se tim ljudima omogući da svoje priče ispričaju Memorijalnom centru, kako bi bile zabeležene i sačuvane.

Generalni konzul Republike Srbije u Čikagu Marko Nikolić istakao je da je važno da se o ovoj temi govori u Americi, daleko od prostora na kojima su se događaji odigrali, ali i pred ljudima koji o srpskom stradanju znaju malo ili ga uopšte ne poznaju.

- Stradanje i ogromna žrtva našeg naroda jedan su od ključnih činilaca našeg srpskog identiteta. Bez čuvanja, negovanja i promovisanja kulture sećanja nema ni očuvanja našeg srpskog identiteta - rekao je Nikolić.

Kampanja „Upoznajte srpsko stradanje“ realizuje se u saradnji sa Predstavništvom Republike Srpske u Sjedinjenim Američkim Državama i Ministarstvom za evropske integracije i međunarodnu saradnju Republike Srpske. Predstavljanje izložbe u Čikagu nastavak je Međunarodne digitalne kampanje Memorijalnog centra Republike Srpske, koje je prethodno predstavljeno u Vašingtonu i Njujorku, ali i u Beču i Rimu.