U trenucima kada su se nad Podrinjem nadvijali prvi oblaci rata, u domu Ivanke i Anđelka Mlađenovića u Ježeštici kod Bratunca stigao je novi život.
- Kćerka nam se rodila na početku rata, 10. marta 1992. godine. Bila je to naša najveća radost - priča Ivanka u svedočanstvu za Memorijalni centar Republike Srpske.
Dok su mnoge porodice već osećale da dolaze nemirna vremena, Ivanka i Anđelko radovali su se rođenju svoje kćerke, verujući da je pred njima život kakav su planirali.
Foto: Memorijalni centar Republike Srpske
Poznavali su se od detinjstva. Odrasli su u istom selu, družili se, zajedno odlazili na igranke i vašare, a nakon četiri godine zabavljanja odlučili su da zasnuju porodicu. Anđelko je radio u Sloveniji, u fabrici stakla u Kozini, ali se 1991. godine vratio kući. Iako je imao posao i sigurnost daleko od ratnih dešavanja, osećao je da se nešto sprema.
- Nije hteo više da ide. Govorio je da se boji da će se nešto desiti i da ne želi da mi ne ostanemo sami - priseća se Ivanka.
Venčali su se krajem 1991. godine, a nekoliko meseci kasnije dobili kćerku. Međutim, radost je kratko trajala. Devojčica je imala svega dvadeset dana kada su Ivanka i Anđelko bili primorani da napuste svoj dom. Sa tek rođenim detetom u naručju Ivanka je otišla u Srbiju, u Novu Pazovu, nadajući se da će sve kratko trajati i da će se uskoro vratiti kući. Dok je Ivanka u izbjeglištvu pokušavala da zaštiti dete od ratne stvarnosti, u Ježeštici su ostali njen suprug Anđelko, njegova braća i roditelji.
Osmog avgusta 1992. godine primila je telefonski poziv najstarijeg od četiri brata porodice Mlađenović. Rekao je: Poginuli su.
Foto: Memorijalni centar Republike Srpske
Tokom napada muslimanskih snaga iz Srebrenice na srpsko selo Ježeštica 8. avgusta 1992. godine ubijeni su njen suprug Anđelko Mlađenović i njegov brat Dragan Mlađenović. Istog dana stradala je i njihova majka Savka Mlađenović, čiji su posmrtni ostaci kasnije pronađeni u šiblju i travi nedaleko od sela.
Ivanka svedoči da su godinama slušali različite priče o onome što se dogodilo tog avgustovskog dana, uključujući i tvrdnje da je nakon ubistva njenog supruga Anđelka njegova glava odnesena kao ratni trofej. Međutim, kaže da porodica nikada nije dobila zvaničnu potvrdu o tome šta se tačno dogodilo, niti je dočekala da neko odgovara za zločin nad njenim najmilijima. Uprkos svemu, ne dozvoljava da sećanje izbledi. Čuva uspomenu na Anđelka, na njegovu porodicu i na ljude čiji su životi prekinuti u leto 1992. godine.
- Moja kćerka nije upamtila oca - kaže Ivanka, a u tu jednu rečenicu stala je sva težina porodične tragedije.
Kompletno svedočanstvo Ivanke Mlađenović, dostupno je na zvaničnoj stranici Memorijalnog centra Republike Srpske na sledećem linku.
Povodom obeležavanja 34 godine od stradanja Srba u srednjem Podrinju i Birču, Memorijalni centar Republike Srpske prikazaće serijal do sada nedovoljno poznatih svedočanstava široj javnosti o stradanju srpskog naroda na ovom prostoru tokom Odbrambeno-otadžbinskog rata. Svedočanstva će biti objavljivana svakodnevno na digitalnim platformama Memorijalnog centra Republike Srpske. Centralna komemoracija u sećanje na stradanje 3 hiljade 267 Srba srednjeg Podrinja i Birča, biće održana u Bratuncu 4. jula, uz ovogodišnju poruku:
U BRATUNAC SE NE ZOVE, U BRATUNAC SE IDE.
Autor: Redportal.rs
