Smatram da prvo treba da rešavamo ono što je važno i hitno - izjavio crnogorski predsednik u prazničnom intervjuu 📰
Crnogorski predsednik Jakov Milatović kaže da je pitanje uvođenja srpskog jezika kao službenog u Ustav Crne Gore legitimno, ali da je njegov utisak da se ovo pitanje periodično aktuelizuje da bi, kako kaže, politički akteri prikrili nedostatak političkih rezultata.
Milatović je naveo:
Pitanje uvođenja srpskog jezika kao službenog u Ustav Crne Gore jeste legitimno i ima svoje snažno uporište u rezultatima poslednjeg popisa, ali i svih prethodnih popisa. Nažalost, moj je utisak da se ovo pitanje periodično aktuelizuje kako bi određeni politički akteri prikrili nedostatak vidljivih rezultata.
Postoje, kaže, i druga otvorena i nerešena pitanja u Crnoj Gori.
U novogodišnjem intervjuu podgoričkim Vijestima, Milatović je rekao:
Smatram da prvo treba da rešavamo ono što je važno i hitno. Ekonomija, plate, inflacija, državna preduzeća u kojima su samo drugi ljudi sa istim lošim praksama. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i konačne sudske presude. Nezavisne i snažne institucije, počevši od Ustavnog suda. Zdravstvo u kojem liste čekanja moraju biti kraće od vremena potrebnog za ulazak u EU.
Na pitanje da li smatra da srpski jezik, koji, prema poslednjem popisu, govori najviše stanovnika Crne Gore, među kojima i on, treba da bude službeni, Milatović odgovara potvrdno.
Ne krijem da sam se i na ovom i na prethodnim popisima izjasnio kao Crnogorac koji govori srpskim jezikom. Nisam jedan od onih koji izbegavaju javno da govore o tome, niti jedan od onih koji menja ove kategorije u odnosu na vreme ili poziciju. Nisam siguran da razumem razliku između službenog jezika i jezika u službenoj upotrebi, ali svakako smatram da je legitiman stav da u Ustavu srpski jezik treba da ima isti status kao i crnogorski.
Upitan i o aktuelizovanom pitanju obnove Njegoševe kapele na Lovćenu, Milatović kaže:
Pitanje je složeno, pa mu treba pristupiti pažljivo i uz široki društveni konsenzus. Njegoševo delo jednako pripada svima.
Na dodatnu konstataciju da kampanju za obnovu kapele na Lovćenu dominantno vodi Srpska pravoslavna crkva (SPC), čiji su velikodostojnici 2025. prednjačili u istorijskom revizionizmu, veličanje četničkog pokreta, otkrivanje spomenika Pavlu Đurišiću i sl i pitanje: Zašto nijednom do sada nije eksplicitno, imenom i titulom, osudio sporne izjave i poteze mitropolita crnogorsko-primorskog i budimljansko-nikšićkog Joanikija i Metodija, već je to radio "između redova", ne pominjući njih dvojicu direktno, kao i da li je to činio da im se ne bi zamerio, Milatović odgovara:
Ovim pitanjima prilazim državnički i principijelno, a ne lično. Nisam saglasan sa istorijskim prekrajanjima i veličanjem ličnosti za koje je dokazano da su bili saradnici okupatora u II svetskom ratu kao što je to bio Pavle Đurišić. Crna Gora je antifašistička, građanska i sekularna država, ali i država u kojoj treba da postoji sloboda mišljenja.
U intervju za Vijesti rađenom očito pre jučerašnjih događaja u Botunu, Milatović je još nagovestio da će formirati političku partiju, navodeći da je državi potrebna nova snaga:
Koja će okupiti poštene i kredibilne ljude koji hoće da rade, a ne da obećavaju i nude izgovore.
Podsetio je da već godinama zagovara ideju jakog centra i uvek je partner svima koji iskreno baštine vrednosti evropske, demokratske, građanske i reformske Crne Gore, lišene društvenih podela i nestabilnosti.
Autor: tanjug.rs
