Gostimir Vučenović, poznatiji kao Gošo, rođen je u banjalučkom selu Javorani. Pola veka živeo je u Smrtićima kod Nove Gradiške, a poslednjih 25 godina mu je adresa u Gradišci. Dovoljno je samo reći Gošo - Crveni krst, i svi znaju o kome se radi. Pre 2 godine ušao je u 9. deceniju života.
U maloj verandi u dvorištu gradiškog Crvenog krsta Gošo ima svoj kutak. Ispunjen je alatom, drvetom koje obrađuje, ali i sećanjima na mladost, društvo i neuzvraćene ljubavi.
Gošo je o ženama rekao:
Nisam se nikada ženio, a bilo je dosta žena u mom životu. Sve mi je nekako prošlo kao u magli. Dosta njih mi se svidelo, ali smo se olako razilazili. Radio sam teške poslove, imao konje i izvlačio sam drva iz šume, možda je i to bio razlog.
...dok je o drvetu izjavio:
Ovom makljom pravim držalice za sekire, čekiće, motike i razne alatke. Pravim i ove mešalice za topljenje masti, za ajvar i pekmez. Sve od drveta znam napraviti. Volim da je pošteno, sve pravim od osušenog drveta, pa me ljudi cene. Em prekratim vreme i ubijem dosadu, em ubijem po koju marku da namirim ono što mala penzija ne može.
Gošo je, osim posla i žena, u mladosti voleo i sport. Pratio je fudbal i košarku, navijao za Partizan. Sada su mu se strasti i u tom pogledu smirile:
Nije više fudbal što je bio, a ni košarka. Nema više asova kao što su bili Jusufi, Vukotić ili Kićanović i Dalipagić. Sada su svi razmaženi i samo misle o milionima.
Gostimir priznaje da najviše razmišlja o koroni. Pre pola meseca bio je bolestan, ali nije išao lekaru. Izolovao se i preboleo, veruje da je to bila korona. Nada se da će doživeti prestanak pandemije, jer, kako kaže, nije lepo sretati maskirane, smrknute i preplašene ljude.
LJUDI GOVORE: Muzika naših predaka na ulicama Beograda 🥰
NEDOLINA U NARODNOJ NOŠNJI: Oj, Srbijo, među pesmama 😍
Autor: Boško Grgić / redportal.rs