Ko je pošten prema sebi, taj je pošten i prema svojim čitaocima
Ubeđeni smo da ukoliko ste se u zadnjih 15 godina našli u bilo kojoj knjižari sa stripovima, niste mogli da ne primetite neko od izdanja Vekovnika, srpskog serijala koji je odavno prevaziašao granice Srbije, pa i Balkana, budući da ga je, među mnogim drugim, i britanski teoretičar devete umetnosti Pol Gravet u nekoliko vezanih godina uvrštavao u najbolja strip izdanja na svetu. 😲💪
Stoga, i zbog Vekovnika i Beskrvnih, ali u drugih izdanja, redakcija Red portala je rešila da sa glavnim tvorcem serijala, scenaristom Markom Stojanovićem uradi intervju, u kojem smo govorili o stripovima, autorstvu, srpskoj i balkanskoj sceni kada je ova umetnost u pitanju, superherojima, pisanju... I još ponečem. 😊
Hajde da krenemo s kraja, odnosno najnovnije vesti. Ovog vikenda si prisutan na Tandara mandara festivalu u Beogradu. Šta posetioci mogu da očekuju?
Meni je ovo prvi Tandara mandara festival, tako da mogu da govorim jedino o onome što ja očekujem – a očekujem dobro druženje sa kolegama i posetiocima, razmenu iskustava i puno, puno pozitivne energije.
Žao mi je što sam propustio prethodna dva jer sam bio pozivan na čemu se ovim putem zahvaljujem, ali sam u prethodne dve godine u to vreme imao gostovanja na festivalima u Rumuniji i Makedoniji, pa se nekako nikako nismo gađali – ali eto, treća sreća. 💔💔💖
IZVOR: FB / @marko.stojanovic.374
Prošle godine si učestvovao u izložbi CAN for Balkans u Briselu, na kojoj je posebno predstavljan i srpski strip, u okviru balkanske strip scene. Kakvi su ti utisci? Postoji li određeno interesovanje za srpsku pop kulturu u zapadnoj Evropi? 🤔
Uh, utisci su još uvek burni, nisu se još slegli, i pitanje je kad će. Bilo je to tri godina pandemijskog ludila, i napraviti da nešto profunkcioniše, a posebno projekat prekogranične saradnje podržan od strane Kreativne Evrope, koji obuhvata Srbiju, Rumuniju, Makedoniju, Albaniju i Belgiju, graničilo se sa nemogućom misijom. 😲
No, svakako da se isplatilo. CAN FOR BALKANS je doveo do prvog predstavljanja albanskog stripa van Albanije, prve izložbe bugarskog stripa u Rumuniji, prve prezentacije srpskog stripa u Albaniji, prvog stripovskog masterklasa u Rumuniji, prvog okupljanja svih generacija albanskih stvaralaca na jednom mestu u istoriji stripa u toj zemlji, stripovskog bratimljenja između Leskovca i Brašova, prvog predavanja bilo kog stranca o stripu na Albanskom univerzitetu, izlaganja radova članova Leskovačke škole stripa na trgovima desetak najvećih rumunskih gradova, prvog učešća rumunskih autora na koloniji stripa u Velesu, pravljenja multimedijalne stripovske izložbe kakvu Balkan dokumentovano nikada nije imao, prvog sistematskog istraživanja istorijskog stripa u Makedoniji, Rumuniji, Albaniji i Srbiji, prve izložbe rumunskog stripa u Bugarskoj, do, poslednjeg ali ne i zadnjeg, uvođenja stripa Rumunije, Abanije, Makedonije i Srbije jednom za svagda u jednu od najvažnijih institucija devete umetnosti na svetu, Muzej stripa u Briselu… 🏛💬
Iskreno, nisam stekao utisak da ih mi odavde previše zanimamo, sem na incidentnom, pojedinačnom nivou gde se približavamo ili dotičemo nekog fenomena koji im je u tom trenutku možda zanimljiv. Van toga su, iako to možda surovo zvuči, sasvim srećni da gledaju svoja posla, pošto se tamo uglavnom oko posla i vrti, i budu blaženo nesvesni svega što ih direktno ne pogađa. 🤔
Možeš li nam otkriti kako je došlo do toga da ti budeš pozvan da adaptiraš priču, prema mnogima najboljeg kineskog SF pisca, Liu Cisina, da bi se adaptirala u strip koji je posle osvojio praktično sve zemljke u kojima se govori francuski? 📕
Meni je važnija stvar da je osvojio Kinu, gde su knjige Liu Cisina objavljene u triažima od preko 60 miliona primeraka. U pitanju je bio, kako su nam Kinezi objasnili, najveći projekat što se stripa u Kini tiče, u koji su za adaptaciju 18 različitih naučno-fantastičnih romana i novela Liu Cisina pozvali internacionalnu ekipu sastavljenu od Rubina Peljeha, Silvana Runberga, Dana Panosiana, Džoka, Kristofa Beka, Mikija Montla, Morvana, Ksavijera Besa I drugih. 😱
U pitanju su ljudi koji su crtali i pisali Konana, Betmena, Tarzana, Iks-mene Korto Maltezea, Spajdermena, Boba Morana, Hulka, Ditera Lampena, Brusa Hokera, Spona…. 🥶
Kako je do toga došlo da se nađem rame uz rame sa sve samim velikanima svetskog stripa? Na jedini način na koji se u to i takvo društvo ulazi – po pozivu. Moj prijatelj i crtač velikog internacionalnog renomea Milorad Vicanović Maza je dobio poziv da uđe u projеkat, kao i neverovatno retku priliku da predloži svoje saradnike. 💪
Nakon vrlo detaljne provere i rigoroznog testiranja, Mazi smo se u radu na duplom albumu 'Full Spectral Barrage Jamming', gde god poznatom i kao 'Broulage Integral', pridružili kolorista Desimir Miljić i ja kao jedini uključeni autori iz Istočne Evrope, što je bila ogromna čast, ali i odgovornost. 🔥🤍💥
IZVOR: FB / @ftculturebooks
Sad malo konvencionalnija pitanja – kako si ušao u svet stripa? 🤷♂️
Naučio sam latinicu sa pet godina čitajući Džonija Logana. Već sam pre toga crtao tenkovske bitke na svih 60 strana sveske. I danas se sećam da su moja prva tri stripa bila epizode Komandanta Marka, Rahana i Morta Cindera, što na neki način objašnjava Vekovnike, zar ne? 😎
Ipak, presudan trenutak desio se kad su Mija Kulić i pokojni Nikola Mitrović Kokan 1995. godine pokrenuli Leskovačku školu stripa, u koju sam se upisao kao polaznik sa 17 godina. To je bila ona incijalna kapisla koja je zaista pokrenula putovanje na kome sam i danas. Činjenica da sam morao da preuzmem predavanje u toj školi, gde sam bez prestanka i danas, dok još nisam napunio 18 godina je, čini mi se iz ove perspektive, zacementirala čitavu stvar. ✏📝
Spadaš u nekolicinu ljudi koji su sarađivali sa legendom našeg stripa Nikolom Mitrovićem Kokanom, pa nas zanima, iz tvoje perpsektive, postoji li neka razlika u načinu rada crtača tadašnje i da kažemo, savremene generacije? ✏️
Imao sam zaista tu sreću da mi je Kokan bio učitelj i mentor, ne samo u stripu, i da sam ga u poslednje dve godine njegovog života viđao svakodnevno. Razlike su ogromne. Kokanovu generaciju naš najveći poznavalac stripa Slobodan Ivkov s pravom naziva “Obnovitelji”, jer su oni bili ti koji su nakon perioda zvaničnih i nezvaničnih zabrana stripa posle Drugog svetskog rata vratili devetu umetnost na kioske i u klupe. 📚✅
Koliko je to bitna stvar, mogu vam reći uvidom u ostatak balkanskog stripa, gde se tako nešto nije u toj meri desilo do pada komunizma, zbog čega mi imamo kontinuitet u devetoj umetnosti koje zemlje iza Gvozdene zavese po pravilu nemaju. No, iako su Obnovitelji učinili lavovsku stvar, iako je Kokan bio moj učitelj, imam utisak da njihov pristup, koji je često pretpostavljao kvantitet kvalitetu i podrazumevao podosta improvizacije, danas ne bi mogao da prođe, pogotovu ne kod stranih izdavača. 😢
Koliko je zapravo crtača radilo Vekovnike? Imaš li evidenciju ili si prestao da brojiš posle nekog broja? 👨🏻🦱👩🏻🦰👨🏼👩🏻🦰👩🏻🦱
Znam da ih ima više od 200. Tačan broj ne znam, ne trudim se ni da ga saznam. To ćemo raditi kad dođe vreme za svođenje računa, a od toga smo još daleko. Dovoljno mi je da imam toliko fantastičnih partnera da se kraj ove kreativne igre čak ni ne nazire – što ne znači da ne postoji i da ga ja ne znam, baš kao što znam da neće tako skoro. 😲
IZVOR: IG / @svetstripa
Kad bi se potukli Kraljević Marko i Kapetan Amerika, ko bi pobedio? ⚔️
Ja bih navijao za to da nađu zajednički jezik, ali znajući Marka, teško da bi se to desilo. Navijao bih ne samo za to što lično ne verujem da nasilje bilo šta rešava, već i zato što sam već pregurao jedne sankcije i embargo pride, pa bih radije bih da izbegnem one koje bi nam Amerika svakako uvela kad Marko obriše patos sa Stivom Rodžersom. 😆
Kako ti se sviđa novi Deadpool?
Iskreno, nisam još gledao. Superherojski film koji zaista nestrpljivo čekam to čak i nije – u pitanju je crtać 'Beyond the Spiderverse'. Mada, koliko mu se nadam, toliko se i pribojavam – samo retki nisu polomili zube na trećem delu trilogije, što ovaj očekivani film jeste. 🤷♀️
Nedavno je preminuo Siniša Pavić, čuveni scenarista skoro svih naših kultnih serija, za kog si rekao da je najbolji pisac dijaloga kog smo imali. Možeš li nam reći šta je potrebno da se uđe u neki lik dok pišeš dijalog? Da li pisac, u nekom smislu, treba da postane i glumac, kako bi se srodio sa motivima osoba koje opisuje? 🤔😡🥶
Siniša Pavić, koga sam imao čast i zadovoljstvo da lično poznajem budući da imam vikendicu u Manastirištu u kome je proveo poslednjih dvadesetak godina života, bio je pre svega sjajan psiholog, ali je uz to imao i odlično 'uvo'. Umeo je da sluša, a imao je bogami šta i da čuje, pošto je bio sudija kome je kroz sudnicu prolazila sva sila ljudi iz svih mogućih društvenih slojeva i miljea. ⚖
Verujem da svaki scenarista ima svoj pristup u pisanju dijaloga, baš kao što mislim da mora biti i psiholog i glumac, ali i dobar posmatrač onoga što se oko njega dešava. Ja pokušavam da razumem svoje likove, da analiziram sve što pokušavaju da kažu, bilo meni bilo jedni drugima. Proces je malo kao traženje radio-stanice, podešavam i petljam dok replike koje čujem ne zazvuče iskreno. 📡🤔
Najuzbuđeniji sam kad ono što likovi izgovore i mene iznenadi, kad urade ili kažu nešto što me natera da zastanem s tipkanjem s nevericom pogledam šta sam upravo iskucao. To se ne dešava uvek, kao što i ljudi u stvarnom životu u principu ne izgovaraju mudrosti na dnevnoj bazi - ali je sjajan osećaj svaki put kad do toga dođe. 🤗
IZVOR: FB / @marko.stojanovic.374
Kako je došlo do ideje o izdanju Do pakla i nazad? Pitamo to zato što su mnogi rekli da taj strip može bez problema da se uvrsti u udžbenike o Prvom svetskom ratu, a decenijama smo slušali da takve stvari rade samo tamo neki Japanci, pa se, eto, ovim ispostavilo da i kod nas i te kako ima smisla na takav način ispričati i realne priče, koje su nam se desile kao narodu.
U pitanju je duga priča. Već više puta pomenuti Kokan mi je u svom poslednjem a mom prvom intervju septembra 1997. godine rekao da bi svoj stripovski opus želeo da završi sa tri projekta, od kojih bi jedan trebalo da bude 'Do pakla i nazad – epopeja Srpske vojske u Prvom vetskom ratu'. Budući da je preminuo mesec dana kasnije, tu svoju želju mi je nekako ostavio u amanet. 📕
Kad se približila stogodišnjia početka prvog svetskog rata, a magazin Vojske Srbije, 'Odbrana' naručila od mene i Milana Drče strip koji je imao za cilj da obradi ratnu 1914. godinu, palo mi je na pamet da bi taj projekat mogao, po svojoj prirodi, biti upravo ono o čemu je Kokan maštao – strip o epopeji srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Nažalost, objavljena epizoda ostala je bez nastavaka, ali ostaje činjenica da je 'Marš na Drinu' do danas jedini strip posvećen Prvom svetskom ratu koji je direktno pomogla i objavila Vojska Srbije, punopravna naslednica upravo one vojske koja i dobila rečeni Prvi svetski rat. ⚔
S druge strane, počeli su da niču projekti domaćih izdavača posvećeni Prvom svetskom ratu, potpomognuti državnim i stranim fondovima za obeležavanje važnog jubileja. Nije mi se dopalo kako su tretirali autore, a ni potpuni nedostatak koncepcije, pa sam sabrao dva i dva - Kokanovu neostvarenu želju da uradi strip o odiseji srpskog vojnika u Velikom ratu, moju potrebu da učinim sve što je u mojoj moći da do ostvarenja te želje dođe, ali i htenje da ispravim nedostatke, kako sam ih barem ja doživeo, na drugim projektima posvećenim Prvom svetskom ratu. 💖 ❣
Razočaran, kao prvo, time što projekat iz koga sam se povukao sem integriteta nije imao ni koncepciju, odlučio sam da je 'Do pakla i nazad' svakako ima - pratiće rat od njegovih prologa do naših epiloga, preko svake od važnijih etapa koje te uvertire i finala spajaju. Tako sam napisao priče posvećene Sarajevskom atentatu, upadu austrijske vojske u Mačvu, već pomenuti strip posvećen Cerskoj, Kolubarskoj i bici na Mačkovom kamenu, odbrani Beograda, povlačenju preko Prokletija, proboju Solunskog fronta, povratku u Srbiju i posledicama rata koje su se vukle za njim godinama.
Takođe, da bih dodatno spojio sve te tačke u vremenu i prostoru, odlučio sam se da priče povezuju i likovi. Zato u svakoj od priča ulogu igra makar po jedan od likova koji se pojavljuje i u drugim pričama, a za njihovu potpunu istorijsku tačnost jemče dva doktora istorije, dr Aleksandar Uzelac i dr Perica Hadži-Jovančić, od kojih je jedan doktorirao u Beogradu i napisao predgovor, a drugi na Kembridžu i potpisao pogovor. 👨🎓📜
Jako sam ponosan na ovaj album koji je Slobodan Ivkov, i ne samo on, više puta preporučio za pomoćno sredstvo u nastavi istorije u našoj prosveti kao 'najcelovitiji stripski prikaz Prvog svetskog rata', ali i na internacionalni uspeh koji ostvaruje. Pored toga što je ovih dana doživeo drugo izdanje, što je velika retkost za današnji srpski strip, 18. avgusta je imao i uspešnu internacionalnu promociju na 7. Internacionalnom festivlu istorijskog stripa u Brašovu u Rumuniji. Prva domaća je ovog vikenda, u okviru festivala Tandara mandara. ✨📔✨
IZVOR: FB / @marius.tita.796
Postoji li neka knjiga ili film koji bi mogao da pogledaš, ili pročitaš, uvek ispočetka i da svaki put osetiš zadovoljstvo? 📚🎬🎥✅
Ne samo da postoje, nego što sam stariji sve češće posežem za njima umesto da pogledam ili pročitam nešto novo. U pitanju su proverene u vrednosti u vreme hiperprodukcije koja, paradoksalno, guši kvalitet. Kako to, kad su nas učili da kvantitet rađa kvalitet? 🤔
Pa, recimo, da su nekad postojali izvesni kriterijumi šta je moglo biti snimljeno, objavljeno, izloženo, koji su koliko-toliko garantovali kvalitet, i, recimo, da su danas toliko niski da ih gotovo nema. Stvari koje su stvarno dobre ne samo da se otvaraju za ponovnu konzumaciju, one bez izuzetaka teraju i na instant produkciju. Po tome ih i prepoznajem. 📈
Šta bi poručio mlađima koji bi želeli da se bave stripom i umetnošću uopšte? Postoji li neki recept za nalaženje balansa između čitanja i neposrednog iskustva iz života koje neko treba da ima da bi uspeo u tom svetu?
Poručio bih im da budu pošteni, najpre prema sebi, pa će onda biti pošteni i prema svojim čitaocima – a oni će, pak, na to poštenje reagovati. Naravno, ne svi, jer ne postoje opšti recepti kao što ne postoje ni univerzalni ključevi koji otključavaju sve brave. Ja imam samo svoje odgovore, i ohrabrujem svakog da potraži one koji će njega zadovoljiti. Što se balansa tiče, on je od ključne važnosti, da se poigram malo rečima, ali ga je upravo zato najteže i pronaći. 🎭
Ja sam u jednom od svojih redovnih razgovora sa sobom davnih dana sa sagovornikom dogovorio da će input onoga što konzumiram morati da bude izbalansiran sa outputom onoga što proizvodim. Možda je u tome tajna moje produktivnosti za koju me svako malo neko priupita... 😲
IZVOR: FB / @ivan.f.stojanovic
Postoji li neki sledeći cilj? Šta možemo očekivati u neposrednoj budućnosti? ⚡️📈
Ciljeva imam puno. Svaki put kad završim neki projekat, pred sebe iz predostrožnosti brže-bolje postavim novi cilj koji mi neće dozvoliti da spavam na lovorikama, koji će me ponovo pokrenuti napred. Upravo juče je jedan od najvećih francuskih izdavača, Delcourt objavio treći album našeg serijala 'Krvavi krst', a u neposrednjoj budućnosti nas čeka novi redovni album i novi integral Vekovnika, novi Strip Pressing, novi 'Ninđa' Dragana Stokića Rajačkog, jedan projekat Leskovačke škole stripa gde smo adaptirali knjigu Stefana Tićmija. 😎😊
Zatim sledi srpsko izdanje već spomenutog našeg a francuskog epa, 'Krvavi krst', koji smo sa Draženom Kovačevićem, Danom Janošom i Desimirom Miljićem radili za Declourt, u izdanju izdavača 'Žir', priprema javnog časa stripa na otvorenom koji radimo sa osnovim školama u Leskovcu, naredna Balkanska smotra mladih strip autora, moja knjiga intervjua sa strip autorima 'Priče iz majstorske radionice' za Niški kulturni centar itd. 👍💪
Šta bi poručio čitaocima Red portala? 📜
Da probaju da budu deo rešenja, jer ko to nije, taj je deo problema, a njih ionako imamo previše. Niko od nas ne može da počisti ni svet, ni zemlju, ni grad – ali svako može da počisti svoje dvorište. Budite promena koju želite da vidite kod drugih – vodite primerom, ne (samo) rečima. 🙌
IZVOR: IG / @striporama
Autor: Marko Radovanović
