Suva mediteranska klima Grčke je učinila posebno ranjivom na efekte globalnog zagrevanja

Dok se jezero Mornos u centralnoj Grčkoj smanjuje, blatnjavi ostaci domova ponovo se pojavljuju skoro 45 godina nakon što je selo koje je ovde nekada stajalo nestalo pod vodom.

Posle zime bez snega, leta užasnih toplotnih talasa i meseci sa malo kiše i suše širom većeg dela Grčke, ogromno veštačko jezero koje snabdeva vodom skoro polovinu stanovništva okruga smanjilo se na najniži nivo u poslednjih nekoliko decenija, piše Rojters.

- Iz dana u dan voda se smanjuje - rekao je Dimitris Janopulos, gradonačelnik šire opštine Dorida, koji je rekao da ništa slično nije viđeno za 33 godine.

Dugi delovi ispucale zemlje okružuju ruševine izgubljenog sela Kalio, koje je poplavljeno 1980. godine da bi se stvorilo jezero koje će zadovoljiti sve veće potrebe za vodom u glavnom gradu, udaljenom nekih 200 kilometara. Cigle leže među gomilama školjki.

Suva mediteranska klima Grčke je učinila posebno ranjivom na efekte globalnog zagrevanja, koje je pogoršalo letnje požare, uključujući i one koji su prošlog meseca zahvatili predgrađa Atine. Naučnici kažu da ekstremno vreme povezano sa klimatskim promenama sada uzrokuje opadanje jezera.

- To je alarm - rekao je Eftimis Lekas, profesor upravljanja katastrofama na Univerzitetu u Atini.

Ne znamo šta će biti u narednom periodu. Ako imamo zimu bez kiše, stvari će postati teške.

Janopulos pokazuje na planinu Giona koja se uzdiže iznad jezera, koje je nekada bilo prekriveno snegom, ali nije bilo snega prošle zime, najtoplije u zemlji u istoriji. Na ivici jezera koja se povlačila, drveće je poprimilo žućkastu nijansu.

- Nedostaje im vode. Ovo se nikada ranije nije dogodilo - rekao je on.

Bunari u okolini presušuju, a obližnja sela, koja ne crpe vodu iz jezera, ovog leta su doživela nestanak vode, rekao je on. Lokalni vatrogasni šef je rekao da se rizik od šumskih požara nazire kako šume postaju sve suše.

Površina jezera se smanjila sa oko 16,8 kvadratnih kilometara u avgustu 2022. na samo 12 kvadratnih kilometara ove godine, prema satelitskim snimcima koje je objavila Nacionalna opservatorija Atine.

Tamošnje i u tri druga rezervoara koji snabdevaju Atiku, region koji obuhvata 5 miliona stanovnika Atine, pale su na 700 miliona kubnih metara u avgustu sa 1,2 milijarde kubnih metara u 2022, saopštilo je ministarstvo životne sredine.

Državno atinsko vodovodno preduzeće EIDAP počelo je da snabdeva mrežu dodatnim izvorima vode, navodi se u saopštenju.

Bivši stanovnici Kalija bili su iznenađeni kada su ponovo videli selo, ali i rastuženi zbog njegovog stanja.

- Video sam je punu i rekao da je plaža. Sada vidite samo suvoću - kaže 90-godišnji Konstantinos Gerodimos.

Njegova 77-godišnja supruga Marija rekla je: „Ako se ovako nastavi pojaviće se celo selo, sve do dna, gde je bila crkva i naš dom.

Autor: redportal.rs